Biomehanika kičmenog stuba današnjeg čoveka i čoveka pre 50 godina nije ista. Jedan od bitnijih razloga je nepokretljivost današnjeg čoveka. Pre 50 godina bilo je nazamislivo da čovek sedi deset sati, a današnji tempo i stil života dovode do toga da ljudi sede osam do deset sati, kako zbog radnih obaveza, tako i kod kuće, izjavio je za Pink.rs m.sc Marko Dimitrijević, diplomirani trener u sportu.

- Veći deo dana čovek sedi i tako dovodi u narušenost biomehaniku kičmenog stuba. Najveći problem kod bola u donjem delu leđa je što se kliničari ne bave uzrokom problema, već posledicama. To znači da će kliničari uraditi snimak magnetne rezonance, terapiju da vas obezbole, ali to nije kraj mukama, jer se niko nije pozabavio uzrokom problema. Uzrok problema su svakodnevne aktivnosti koje čovek izvodi, a koje narušavaju biomehaniku leđa, od nepravilnog sedenja, ustajanja, čak pranja zuba i vezivanja pertli, do podizanja najlakših opterećenja – upozorava Dimitrijević.

Kako kaže, postoji pet faktora rizika koji dovode do narušavanja biomehanike kičmenog stuba, a prvi od njih je veliki broj fleksionih ponavljanja, to jest pokreta kičmenog stuba, koji nisu prilagođeni njegovoj primarnoj funkciji, koja je stabilizacija.

Prema njegovim rečima, drugi faktor rizika je i određeno doba dana.

- Mnogi ljudi ne znaju da se između kičmenih pršljenova nalaze diskovi koji su dosta hidrofilni, što znači da su u jutarnjim časovima ti diskovi podložni da izvrše presuru na kranijalne nerve koje mi osećamo u vidu bola. Ti ljudi imaju veću verovanoću osećaja bola u jutarnjim časovima – kazao je Dimitrijević.

Kako dodaje, treći faktor rizika je velika pokretljivost na nivou pršljenskog dela koštane, odnosno ligamentalne strukture.

- Suština je da ta struktura ostane što više nepomična. Ljudi koji imaju te pokrete naglašene uglavnom u krevetu kada se okreću osećaju neku vrstu bola – rekao je Dimitrijević i dodao:

Četvrti faktor rizika je veoma čest, a to je kada ljudi koji odlaze na organizovana vežbanja u fitnes klubove podižu opterećenje koje nije primereno njihovim mogućnostima, a ni obrasci pokreta nisu adekvanti.

Peti faktor rizika je, dodaje Dimitrijević, balistički pad, do kojeg dolazi najčešće u zimskom periodu kada neko padne ili se oklizne.

KAKO PRAVILNO SEDETI 

Odgovarajući na pitanje kako da sačuvamo kičmu tokom višečasovnog sedenja na radnom mestu Dimitrijević kaže da bi idealno bilo sedeti tako da položaj monitora bude u nivou očiju i da ne sme da postoji savijanje vrata ka dole.

- Idealno bi bilo da stolica ili fotelja ima lumbalnu podršku, odnosno da imamo potporu i da nemamo fleksiju u lumbalnom delu leđa. Nije poželjno ni, kako se kaže, uvaliti se u fotelju, jer to je pozicija koja narušava biomehaniku leđa – naglasio je Dimitrijević.

Kako ističe, bilo bi potrebno ustati na svakih 20 do 30 minuta, kratko prošetati i onda se vratiti na radno mesto.

- Ukoliko imate bol u leđima, potrebno je uraditi dekompresiju kičmenog stuba. To se može uraditi kada se dlanovima naslonite na ivicu radnog stola i izdignete se lagano da osetite rasterećenje u lumbalnom delu kičme, da vam karlica malo visi i izvrši dekompresiju lumbalnog dela kičme – kazao je Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, ne treba sedeti prekrštenih nogu, a bilo bi dobro da obe noge budu savijene i povremeno da se naizmenično podižu.

Autor: M.K.