Kažemo inteligencija, mislimo - pamet. I obično automatski isključujemo njenu povezanost sa emocijama, a još manje sa seksom. Međutim, manje znamo ili znamo, ali zaboravljamo da je jedna od važnih "podkastova" inteligencije, uz socijalnu i emocionalnu, seksualna. I daleko je od banalnog svođenja na strast, uzbudljivost i hedonizam, već je sve to zajedno i još mnogo više. Šta se tačno podrazumeva pod seksualnom inteligencijom? Koliko je ona pojam o kojem najmanje mislimo, razgovaramo, osvešćujemo ga, ali je zapravo vrlo važan?

Leonora Pavlica, klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut pomaže da se ova tema rasvetli.

- Većina ljudi polazi od uverenja da je seks nagon, da se odigrava instinktivno, prema nekom unapred datom programu, pa o tome nije potrebno razmišljati - kaže ona. - Slično i još površnije misle o seksualnoj inteligenciji - da je ona izmišljen pojam, pokušaj psihologizovanja našeg celokupnog životnog prostora i slično. Međutim, smatram da je on, šta god bio, konstrukcija ili činjenica, veoma praktičan i da može da pomogne ljudima da više uživaju u svojoj seksualnosti. On nas podseća da odemo dalje, iza fizičkog, iza prostih telesnih razmena, i zapazimo da se u seksualnom činu razmenjujemo i duhovno i emotivno. To je čin bliskosti, uzajamnosti, poverenja, a ne biološke nužde. Veće su šanse da uživamo i doživimo potpunije zadovoljstvo, ako se seksom bavimo na seksualno inteligentan način.

KOMUNICIRAJTE SA SVOJIM TELOM

Koja je njena najpreciznija definicija i zašto je važno da je budemo svesni?

- Iako nam je svima biološki data mogućnost da seksualno opštimo, vidimo da ljudi ovu potrebu ispunjavaju veoma raznoliko. Neki to čine na agresivan način, neki je negiraju i poriču, neki na hedonistički, zatim romantičan, ili pak imaju mazohistički odgovor. Priznaćete, opcija je mnogo. Šta bi od svega toga mogao biti reprezent seksualno inteligentnog pristupa seksu? Aktivno se baviti svojim seksualnim životom (ne samo u tehničkom, već i psihološkom smislu), osluškivati svoje potrebe kao i svoje telo, komunicirati sa njim, odnosno znati šta mu i kada prija, kao i na koji način želi da bude zadovoljeno. Nadalje, biti svestan svoje telesne šeme i realističan u pogledu procene toga koliko si seksualno poželjan, umeti na civilizovan način da iskanališeš svoje potrebe, imati kontrolu, samodisciplinu i sposobnost odlaganja zadovoljstva (naravno ne u nedogled), razvijati empatiju, razumevanje i senzitivnost za potrebe drugog, osluškivati šta njemu prija, otvoreno komunicirati o svojim seksualnim potrebama, kao i o onome što nam ne prija.

Koliko (ne)grešimo kada mislimo da je ona urođena?

- Seksualnost, odnosno seksualna energija, kao nagon za produženjem vrste, je ono što je urođeno. Seksualna inteligencija je nešto drugo; ona je pokušaj da se ovaj bazični nagon socijalizuje, da mu se nametnu neki okviri, standardi i očekivanja. Ona se sa godinama razvija, kako kroz iskustvo, tako i kroz aktivni napor da bolje upoznamo sopstvene i seksualne navike partnera. Bez socijalizacije seksa ovaj čin bi bio krajnje animalan, ne nužno loš, ali neartikulisan i nedovoljno dubok, jer u takvoj razmeni nisu stvoreni uslovi za emocionalno zbližavanje i intimu.

Zašto je važno da na njoj radimo tokom života?

- Onaj ko ne radi na razvoju seksualne inteligencije može da ima krajnje nerealnu sliku svog tela (potcenjivanje ili precenjivanje telesnih atributa). Iz toga može izgraditi i prilično čudna uverenja o tome šta zaslužuje, šta treba da dobije, kog partnera, na koji način, kako sme i treba prema njemu da se ophodi i slično. Zatim, može večno da ostane u tišini i ne razmeni sa partnerom priznanja o tome šta voli, a šta mu se ne dopada u seksualnom činu. Dakle, može maltene da ostane u poziciji žrtve, jer ne sme ili ne zna da komunicira. Takođe, može se zadovoljiti prosečnim iskustvom ne znajući da ono može biti mnogo bolje ukoliko vodimo računa o potrebama partnera i naučimo ga da isto čini zauzvrat. U krajnjoj liniji, seks bez seksualne inteligencije može da bude savršen, ali samo u domenu tehničke izvedbe i podmirivanja potrebe. U svakom drugom pogledu, to je seks bez duše.

EGOIZAM MORA BITI ISKLJUČEN

Koja je očigledna razlika između seksualno inteligentnih i neinteligentnih ljudi?

- Ljudi sa visokom seksualnom inteligencijom su otvoreni za istraživanje sopstvene seksualnosti, znaju šta im je ugodno, a šta ne, umeju da iskomuniciraju i da kontrolišu svoje potrebe. Takođe, vode računa o potrebama partnera i gledaju da se seksualna energija razmenjuje na obostrano zadovoljstvo. Nasuprot njima, seksualno neinteligentan čovek će uvek biti rob svojih rigidnih strategija osvajanja, gluv prilikom osluškivanja tuđih potreba, bez takta da oseti granicu u kontaktu koju će zato često narušavati svojim navalentnim ponašanjem. Dakle, bez empatije za drugog i bez samorefleksije za vlastite seksualne postupke. On deluje egoistično, jer je konstantno tokom seksualne interakcije zaokupljen time kako izgleda, kako se njegovom partneru čini njegovo telo i da li sam čin odigrava dovoljno dobro.

Da li smo mi kao društvo i dalje zatvoreni za ovu temu?

- O njoj je već mnogo pisano i pričano u medijima, ali reakcije društva nisu blagonaklone. Uglavnom sam pojam nalazi na osudu i prozivan je kvazinaučnim, a pretpostavljam da je to tako, jer implicira svesno, aktivno ulaganje napora da se seksualna inteligencija razvija s godinama. Ljudi se na našim prostorima već isuviše troše na drugim mestima i često imaju doživljaj da je čak uloženi trud jalov, pa se čini da im razvijanje seksualne inteligencije pride, nije ni na kraj pameti. Seksualnost se uzima kao oblast za rasterećenje, kao ventil, a ne kao još jedna u nizu na kojoj treba raditi. Otpor je zbog opisanog veliki, a gde je otpor tu je i nemogućnost dubljeg razumevanja ovog pojma, kao i prednosti koje u praksi mogu proisteći. Našem čoveku je lakše da ospori legitimitet samog pojma, jer tako troši manje vremena i energije.

EMOCIONALNA PISMENOST KAO PREDUSLOV

U kakvoj je "sprezi" ona sa emocionalnom inteligencijom?

- Visoka emocionalna inteligencija povećava šansu da budemo i seksualno inteligentni. Štaviše, neke veštine prve su direktni preduslovi druge, kao što su, recimo, empatija, senzibilnost, samokontrola, emocionalna stabilnost, introspekcija, komunikabilnost.