Astma je neizlečiva bolest, hronično oboljenje disajnih puteva, praćeno otežanim i čujnim disanjem i napadima kašlja.

Osobe sa astmom su preosetljive na spoljašnje uticaje, koji dovode do suženja disajnih puteva, a kao posledica javljaju se tegobe u vidu osećaja otežanog disanja, kašlja, osećaja tištanja i zviždanja u grudima. Tegobe su najčešće noću i/ili u ranim jutarnjim satima, ali mogu biti i tokom dana.

Faktori koji utiču na nastanak astme

Astma se razvija se udruženim delovanjem dve grupe faktora:

– Faktori iz okruženja – aerozagađenje, globalno zagrevanje, promene klimatskih faktora, urbanizacija, pojačano prisustvo alergena i polena u vazduhu (čini nam se kao okruženje u kojem danas živimo)

– Individualni faktori – genetska predispozicija, način života, nezdrava ishrana sa konzumacijom aditiva, veštačkih materija, pušenje, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, stalan boravak u zatvorenom prostoru (a retke šetnje po prirodi), učestale infekcije, prevelika upotreba antibiotika

Povezanost alergije i astme je vrlo česta pojava

Smatra se da oko 40% bolesnika s alergijskim rinitisom ima astmu, a da čak 90% bolesnika s astmom ima i alergijski rinitis. Alergijski rinitis često prethodi astmi i smatra se rizikom razvoja astme. Alergeni koji mogu da je izazovu jesu kućna prašina, grinje, buđ, životinjska dlaka, polen drveća, trave i korova.

Vidimo da su neki faktori van naše kontrole (poput genetike, današnjeg za astmu nepovoljnog okruženja za život…). Možda je zato ova bolest toliko rasprostranjena – 1 od 12 ljudi boluje od astme.

Iako se ne može izlečiti, astma se može držati pod kontrolom

Savremena terapija pomaže bolesnicima da spreče većinu napada, reše se problematičnih noćnih i dnevnih simptoma, a time i ostanu fizički aktivni i normalno fukcionišu u svakodnevnom životu.

Postoje dve grupe lekova za astmu:

– lekovi za dugotrajnu prevenciju – tu spadaju kombinacije kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom

– lekovi za brzo otklanjanje tegoba (ventolin, berodual…)

Najčešći simptomi

Najčešće pojavi astme prethode simptomi u gornjim disajnim putevima u vidu kijavice, sekrecije i osećaja zapušenosti nosa, koji mogu trajati godinama. Kašalj kod astme obično počne kao suvi, ali se pred kraj napada pojavljuje kašalj sa gustim sekretom. Kada se sekret nagomila u plućima, on uzrokuje otežano disanje i kratak dah, čak i pri najmanjem fizičkom naporu.

Terapija

Zato je u terapiji astme neophodno uključiti i ekspektoranse – lekove koji podstiču uklanjanje bronhijalne sluzi iz disajnih puteva. Kada je stabilizovana astma, pod nadzorom lekara, se može koristiti, najispitivaniji mukolitik, N-acetilcistein, koji pretvara sluz u tečni oblik, smanjuje njenu viskoznost i time olakšava iskašljavanje.

Udružen sa propolisom, ova dva sastojka (N-acetilcistein i propolis) glavni su neprijatelji produktivnog kašlja – zbog svog jedinstvenog sastava oni razlažu velike količine sekreta, olakšavaju iskašljavanje, a time i ne dozvoljavaju da se pojavi astmatični napad.

Astmu ne možemo da izlečimo, ali uz kvalitetnu terapiju, astmatične napade možemo da sprečimo.

Autor: Pink.rs

<