U tom trenutku život joj se, kao i većini žena koje saznaju za strašnu dijagnozu, raspao u najsitnije komade. Zahvaljujući prijateljicama, Đurđina nije imala dilemu gde da ide i šta da uradi – odmah je započela sa lečenjem.

Samo rano otkrivanje skraćuje period lečenja, a tad je izlečenje u 90 odsto slučajeva moguće – kaže Đurđina.

Poražavajuća statistika je da se starosna granica pomerila i da sada obolevaju sve mlađe osobe. Savetuje se da se od 20. do 30. godine rade samo pregledi, da od 30. godine počne godišnji kontrolni ultrazvuk, a od 40. mamografija. Žene često kažu kako obavljaju samopregled. Može, ali samo između dva ultrazvučna pregleda, jer se promene ipak ne mogu uvek napipati - dodaje ona.

Predrasude su, dodaje Đurđina, da promene na dojkama ne mogu da se dese trudnicama, dojiljama i porodiljama. Ona podseća na još dva stereotipa – da rak ne boli i da mamografija izaziva rak dojke.

Đurđina se i danas leči na onkološkom odeljenju bolnice u Kikindi, Institutu u Sremskoj Kamenici i Institutu za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije. Zahvalna je kompletnom medicinskom osoblju koje je, kaže, posvećeno, vredno, puno znanja, a pre svega puno razumevanja i krajnje ljubazno prema pacijentima kojih, nažalost, ima sve više i više.

Skrining o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje odavno je utvrđen, ali veliki broj žena strahuje da ode na pregled. S druge strane, redovan godišnji pregled dojki u privatnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji košta oko 5.000 dinara. Iako ova cifra mnogim ženama izgleda nedostižno, Đurđina ima sasvim drugačiji ugao gledanja.

Podelila sam tu sumu na 365 dana u godini i došla do cifre od 13,69 dinara, koliko bi trebalo ostavljati dnevno za ovaj pregled. Sa ovog aspekta tvrdim da nema izgovora, niti opravdanja da žene ne odu na pregled. Jasno je da postoji strah, da bi doktori mogli da „pronađu nešto“, ali ponavljam da je kod ranog otkrivanja bilo kakvih promena izlečenje 90 odsto - dodaje Đurđina.

Prisećajući se prvog susreta i razgovora sa doktorom Draganom koja je i danas leči, Đurđina kaže:

Pogledala me je i rekla: „Ovo može da bude najbolja stvar koja ti se desila, ali samo ako nešto budeš menjala.“ I zaista, ova bolest vas tera da se menjate. Potrebno je mnogo snage i volje da čovek prihvati sebe i svoju bolest, da uspe nekako da pronađe snage da gleda pozitivno, da pronađe nove normalnosti u svemu tome, da zavoli sebe, da čuva sebe, da štedi sebe, da bude nežan prema sebi i da bude samom sebi na prvom mestu.

Hrabra Kikinđanka otkriva da je nekada sanjala da ode u Dubai, na bude na finalnoj utakmici Liverpula u Ligi šampiona, da vidi Maroko, da poseti Sankt Petersburg, da mnogo više čita... Danas je, priznaje, njen san potpuno drugačiji:

Moj san je sada da odem kod doktorke i da mi kaže: „Sve je u redu, vidimo se za godinu dana.“