Mišljenja stručnjaka se razlikuju oko pitanja koja je optimalna dnevna doza joda za ljudski organizam.
Ipak, svi se slažu da je ovaj mineral neophodan za dobro funkcionisanje štitne žlezde, kao i dojke, jajnika i prostate.
Pored toga, jod štiti i od otrova kao što su flor i bromid i pomaže u eliminisaciji olova i žive iz organizma. Sa druge strane, posledice nedostatka joda u organizmu posebno su ozbiljne za trudnice i decu.
Iz tog razloga, endokrinolozi budućim mamama preporučuju da na početku trudnoće obavezno urade analizu nivoa joda u krvi. I najmanji nedostatak ovog minerala tokom tog perioda može negativno da utiče na normalan razvoj bebe.
Foto: Unsplash.com
Na ovo ukazuju i rezultati najnovijeg istraživanja koje je sprovedeno na 1.000 žena. Rezultati pokazuju da blag ili umeren nedostatak joda tokom prvog tromesečja trudnoće, kada se razvija nervni sistem fetusa, može na duže staze da prouzrokuje niži koeficijent inteligencije kod vašeg deteta.
Dalje, najnovija naučna studija koja je objavljena u Evropskom Žurnalu Endokrinologije otkriva jasnu vezu između ishrane bogate jodom u toku trudnoće i rađanja mališana sa boljim kognitivnim sposobnostima. Baš zato trudnice, dojilje, novorođenčad i deca treba što češće da jedu ribu, mlečne proizvide i jaja, a takođe i da u ishrani koriste jodiranu so, prenose Novosti.
Gornja granica je pet grama na dan za odrasle, kao i dva do tri grama za decu, ističu eksperti.
Autor: Pink.rs
