Mononukleoza najčešće pogađa omladinu i školsku decu, a virus se prenosi kapljičnim putem, što znači da je potreban bliski kontakt. Može se preneti i korišćenjem čaša, šolja, flaša, pribora za jelo. Kada virus dospe do sluzokože disajnih puteva, širi se ka limfnim čvorovima, jetri i slezini.

Inkubacija je poprilično duga (mesec dana), a potom se razvijaju otoci limfnih čvorova, gušobolja uz povišenu temperaturu, bol u mišićima, umor i malaksalost. Takođe je prisutan i gubitak apetita, kao i uvećanje slezine i ponekad i jetre. Simptomi mogu obuhvatiti i otečene krajnike, osip, žuticu, anemiju i drugo. Retko se mogu javiti i pucanje slezine, upala pluća, enecefalitis i meningitis.

Infektivna mononukleoza se leči simptomatski, dakle nema specifične antivirusne terapije. Obavezno je mirovanje i pošteda od fizičke aktivnosti, uz odgovarajući dijetalni režim ishrane uz uzimanje dosta tečnosti.