Kao posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokrete javljaju se nevoljni pokreti. Katkad je prisutan tzv. višak pokreta poput tremora, koji se ne može kontrolisati, a nekada 'nedostatak pokreta', odnosno otežano započinjanje pokreta i opšta ukočenost.

Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti: tremor (drhtanje), rigor ( ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) i usporenje pokreta. No, ne moraju istovremeno biti prisutna sva tri simptoma, niti se oni javljaju jednakim intenzitetom. Važno je zapamtiti da drhtanje može biti različita porekla tako da nemaju svi bolesnici koji osećaju drhtanje Parkinsonovu bolest. Često je prisutna depresija, smetnje sna, mokrenja i stolice. Brzina napredovanja intenziteta simptoma i same bolesti različita je i zavisi od pojedinca.

Parkinsonova bolest se ne smatra naslednom

Bolest nije fatalna, postoje delotvorni lekovi, ali važna je rana dijagnoza bolesti, uzimanje specifičnih lekova, način ishrane i vežbanje. Lekovi značajno smanjuju simptome bolesti. Lekar specijalista preporučuje specifičnu kombinaciju lekova koja se razlikuje kod pojedinih bolesnika, a često zahteva vreme i strpljenje. Lekovi uzrokuju i neželjena dejstva.

- Parkinsonova bolest se ne smatra naslednom, iako je veća verovatnoća javljanja u porodicama koje već imaju obolelog člana. Inače, češće obolevaju muškarci, i to 1,5 puta češće nego žene - objašnjava dr Boban Stepić, neurolog u "Euromediku".

Prema njegovima rečima, Parkinsonova bolest nastaje kada se znatno smanji broj nervnih ćelija u tačno odeđenim zonama mozga, a glavni riziko faktor za nastanak oboljenja je starost.

- Uzročnik bolesti nije poznat, mada postoje dokazi da neke hemijske supstance, pa i pesticidi mogu da dovedu do pojave ovog oboljenja. Dijagnoza Parkinsonove bolesti se postavlja kliničkim pregledom, a glavni simptomi su podrhtavanje, ukočenost vrata ili ekstremiteta, i usporenost pokreta - kaže dr Stepić.

Autor: