Čak i povremeno konzumiranje alkohola u posebnim prilikama može da bude štetno po zdravlje, pokazalo je najveće i najdetaljnije istraživanje vezano za alkohol koje savetuje vladama da ljudima ukažu na to da se trebaju suzdržavati u potpunosti od alkohola.

Ovu poruku poslali su autori istraživanja sa Global Burden of Diseases studije sa Univerziteta Vašington koji se bave izradom najverodostojnijih podataka vezanih za bolesti na celom svetu. Alkohol je uzrokovao 2,8 miliona smrtnih slučajeva u 2016. godini, bio je jedan od najvećih uzroka prerane smrti ljudi starosti od 15 do 49 odsto i uzrok je oko 20 odsto ukupnih smrtnih slučajeva.

- Mnoga istraživanja ukazuju na to da je zdravo da popijete jednu do dve čaše vina ili piva na dan, a naše je potvrdilo da ne postoji bezbedna količina alkohola koji možete da popijete, rekli su istraživači.

Istraživanje je obuhvatilo ljude iz 195 zemalja u periodu od 1990. do 2016. godine i čak 28 miliona ljudi iz celog sveta koji su posmatrani u toku ovog istraživanja. Posmatrane su njihove svakodnevne navike vezane za alkohol. Dugo godina se smatralo da je čaša crvenog vina dnevno veoma zdrava za srce, ali su došli do saznanja da iako pruža neki mali procenat zaštite veći je rizik od dijabetesa i šloga koji izazivaju od beneficija po zdravlje.

Alkohol je uzrok raka kod ljudi starijih od 50 godina, posebno kod žena. Istraživanje je pokazalo da je jedan u 13 raka dojke povezan sa upotrebom alkohola. Čak 27,1 odsto smrtnih slučajeva kod žena i 18,9 odsto kod muškaraca, starijih od 50 godina, uzrokovano je navikama u ispijanju alkohola. Kod mlađih ljudi najčešći uzrok smrti koji se povezuje sa alkoholom je tuberkuloza (1,4%), povrede na putu (1,2%) i samopovređivanje (1,1%).

Rizik od nekih posledica ispijanja alkohola kod mlađih ljudi je povećan za 0,5 odsto ukoliko piju jedno piće dnevno, 7 odsto ukoliko piju dva pića, a čak 37 odsto ukoliko piju 5. Jedan od troje ljudi širom sveta pije alkohol, to jest četvrtina žena i 39 odsto muškaraca. Muškarci i žene u Ukrajini piju više od ostalih (8,2 i 4,2 pića dnevno).

Naučnici koji su učestvovali u ovom istraživanju istakli su da zdravstvena politika treba da preduzme mere kako bi se smanjio broj onih koji piju kroz povećanje cena, poreza, smanjenja doza dozvoljenih u prodaji, ali i smanjenjem prodajnih mesta gde ljudi mogu doći do alkohola.

Zahteva se sličan tretman koji imaju i duvanski proizvodi jer su mere koje se odnose na njih mnogo strožije nego one vezane za alkohol. Ukoliko se ovako nastavi, stručnjaci smatraju da će se uskoro tražiti i strožija pravila koja se tiču i hrane kako bi se smanjio rizik od gojaznosti. Alkoholizam, pušenje i gojaznost su najveći neprijatelji zdravlja sa kojima se treba obračunati na ozbiljnijem nivou.