Ne da je ovo društvo podeljeno, nego da je naš javni prostor podeljen, i to na onaj najgori, navijački način.

Drugo objašnjenje za činjenicu da čovek koji nema tri odsto podrške i tri stranačka odbora u Stbiji, dobije prostor da proziva čoveka koji ima šesdeset odsto podrške i dva miliona glasova, ne postoji

Mi smo navijački javni prostor, u kojem jedan, i to ne mali, deo tog prostora, u pokušaju da dokaže da je onaj koji ima najveći podršku društva loš, ne preza ni od čega pa ni od favorizovanja opskurnih političkih figura, onih koje ne bi u svojoj mesnoj zajednici dobile dovoljno glasova, a kamoli na ozbiljnim izborima.

Sve zajedno to jeste najveća bolest u Srbiji danas. To što se ni oni mediji koji su se samoproglasili slobodnim, ni intelektualci koji se diče istim “naslovom”, uopšte me bave društvom, nego samo vlašću koja im nije po volji, i to sa pretenciozne pozicije - ja nih to bolje.

Oni društvo zaobilaze, svesni činjenice da je svaka vlast samo odgovor koje to društvo daje na važna pitanja, i toga da oni sami i njihovi izmaštani ljubimci nisu deo tog odgovora, i sve što rade svodi se na dokazivanje teze - vlast je loša, a i oni koji je biraju su loši.

Zato je Dragan Đilas postao tema. Uklapa se u generalni stav jedog dela medijskog prostora.

Zato je i Vučić toliki bauk, drugčije taj medijski prostor ne bi imao čime da se bavi.

Pošto njih, sve zajedno, društvo, ne zanima.

Da ih zanima bavili bi se, najviše, onim što danas jeste najveći problem. A to je - pojedinačna, lična odgovornost za ono što nam se dešava.

Pošto ni Vučić ni Krizni štab ne mogu da se ponašaju umesto nas. Oni mogu, u ovom trenutku, samo da preporuče, pozovu i uoažu, što rade svaki dan.

To da li ćemo to da prihvatimo, sledimo, poštujemo, samo je do nas.

Svaki drugčiji odnos nije samo pitanje nečije šićardžijske političke koristi, nego je i opasan, za društvo.

Zato što od svih nas pravi krdo, debile kojima može samo da se naredi, i koji ni o čemu ne treba sami da odluče, nego o svemu tteba da, umesto nas, odluči neko drugi.

I na tome taj deo medijskog prostora i vajnih intelektualaca insistira jer im to - krdo, debili - savršeno odgovara, samo u takvom okruženju su oni veliki i važni.

U svakom drugom, njihova vrednost naglo pada.

Zato im je čak i Dragan Đilas, koliko god da je nebitan, bitan i rado mu daju prostor.

Pošto, dok je raznih Đilasa, Trifunovića, Jankovića i ostalih “vođa” koje izmišljaju, ničim od onoga što je važno u ovom društvu, neće morati da se bave.

A najmanje sobom, i sopstvenom odgovornošću, prema društvu. A da ona postoji, odgovornost, morali bi da priznaju da društvo nije podeljeno. I da javni prostor jeste.

I da to nije problem Aleksandra Vučića, pošto njemu društvo na svakim  novim izborima da više glasova nego na prethodnim.

To je problem javnog prostora. I ostaće, sve dok mu Dragan Đilas bude zanimljiv.