- Satrapi žutog tajkuna Dragana Đilasa, koji je oličenje života na visokoj nozi omogućenog besomučnim bogaćenjem tokom obavljanja najviših političkih funkcija, ne treba da za bahatost i luksuz ostvaren na grbači građana traže daleko. Dovoljno im je da pogledaju u svog gazdu Đilasa i sve će im biti jasno – naveo je u saopštenju Vladimir Orlić, član Predsedništva Srpske napredne stranke,

Kako kaže, upravo je Đilas, a ne Vučić, „ostavljao bez posla saobraćajca sa suprugom u odmakloj trudnoći, samo zato što je zaustavio njegovu tajkunsku umišljenost“.

- Aleksandar Vučić nikada nije radio ništa slično. Vučić i njegova šira porodica danas imaju samo manje imovine nego što su imali pre nego što je Vučić stao na čelo Srbije. A tajkun Đilas je od starog automobila i jedne nekretnine na ime supruge prilikom stupanja na funkciju, sa vlasti otišao sa 25 miliona evra samo u nekretninama. I to je ono što je priznao. Možda svojim satrapima u intimnom razgovoru otkrije i nešto više, vredi da ga pitaju – kaže Orlić.

Kako navodi, trebalo bi da ga pre svega pitaju o 619 miliona evra prihoda Đilasovih firmi, koji su, kako kaže, načerupani upravo dok je on bio na vlasti, i dok je zakidao i deci, i njihovim roditeljima, i trudnicama, i porodiljama.

- Za taj novac moglo je da se kupi više od 560 miliona kilograma hleba, u veknama da se podeli na milijarde. Sve porodice u Srbiji mogle su da se nahrane za taj novac. Brašna je moglo da se podeli 1.5 milijardi kilograma, šećera više od milijardu kilograma, mleka skoro milijardu litara - i sve to je Đilas mogao da proizvođačima plati po prodajnim cenama u marketima, ako mu je do tih ljudi zaista stalo. Ali, svi znaju da nije - Đilasu je stalo samo do Đilasa. Inače ne bi u svoje masne džepove natrpao dvostruko više nego što jedna Nemačka obezbedi svim svojim poljoprivrednicima za pomoć zbog suše – navodi Orlić.

Ističe da politika Akeksandra Vučića obezbeđuje svake godine sve veća davanja za decu, obezbeđuje posao za njihove roditelje i hleb na stolu svake porodice u Srbiji, uvodi automatsku protivgradnu zaštitu i investicije u kanalsku infrastrukturu, povećavajući svake godine dodatno budžet za poljoprivredu.

S druge strane, navodi Orlić, tajkunski satrapi urlaju ispred Predsedništva, lažu i gađaju se ciframa kao svojevremeno Đilas milionima narodnih para koje su završile u njegovim kandžama.

- Misle, valjda, da Srbija ništa ne pamti i da mogu ponovo da je lažu. Međutim, Srbija dobro pamti. I to mogu Đilasovi satrapi da pitaju svog gazdu: da li ga to sva ona deca, koja su gladovala dok se on bogatio i bahatio, danas teraju sa skupova koje sam organizuje? Da li zato beži od izbora, jer se plaši gneva naroda koji je opljačkao i upropastio? Na kraju, neka Đilasovi satrapi pitaju svog gazdu - zašto je, kupujući im stranke, sa njima podelio samo mrvice, a zauzvrat ih još gurnuo da se brukaju po parkovima i stide pred komšijama – navodi Orlić i zaključuje:

A Srbija će nastaviti da podržava borbu Aleksandra Vučića za svako dete i svaku porodicu u ovoj zemlji. Jer su samo on i njegova politika države po meri naroda neprobojna barikada za povratak tajkuna i lopova naviklih da narodu gule kožu sa leđa.