Ilija Kajtez, sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, govoreći o dešavanjima u Libanu kaže da treba imati u vidu da su građani u toj državi nezadovoljni vlašću već neko vreme.
Kajtez je rekao da su eksplozija i dešavanja posle nje bili povod koji je kanalisao postojeće narodno nezadovoljstvo prema vlasti.
- Treba imati u vidu da je Liban jako specifičan. Ako ne znamo te specifičnosti Libana onda nećemo moći na najbolji način zaključivati. Recimo, zanimljiv je podatak da se od 1932. godine ne vrši popis u Libanu zato što tu imamo dogovor između hrišćana i muslimana - kazao je Kajtez za Novo jutro.
Foto: TV Pink Printscreen
Prema njegovim rečima, njihov parlament se sastoji od 64 poslanika hrišćanina i 64 poslanika muslimana.
- Uvek je predsednik hrišćanin, premijer je sunit, a šef parlamenta je šiit - pojasnio je Kajtez.
On kaže da su cene u Libanu enormno skočile posle eksplozije, da je odnos između dolara i njihove nacionalne valute pet puta otišao u korist dolara.
- Radi se o tome da je Liban u jednoj velikoj krizi i da realno gledajući tu nema preteranog otimizma jer će svi uključen igrači gledati da od tog parčeta uzmu što je moguće više - smatra Kajtez.
Nemanja Starović, istoričar, kaže da je Bejrut predstavljao grad u koji je svaki Arapin iz okolnih zemalja želeo da dođe.
- Sam Bejrut je pretrpeo užasna razaranja tokom rata koji je trajao do devedesete godine, ali je na začuđujući način u potpunosti obnovljen da bi ga sada snašla ova užasna tragedija - rekao je Starović.
Foto: TV Pink Printscreen
On kaže da je najstrašnije od svega to što Libanu preti nestašica hrane.
- U bejrutskoj luci su bili najveći silosi sa žitom koji su u potpunosti uništeni - naveo je Starović.
