Iako je tokom poslednjih desetak godina prikupio mnogo podataka, nedavno je došao do dnevnika norveškog nacističkog ministra Junas Liea, kojeg trenutno prevodi, a koji ga je, kako kaže, ostavio bez teksta.

Dimeski govori o toj knjizi, koja bi posle prevoda trebalo da bude dostupna našim čitaocima, ali i o filmu o stradanju srpskih logoraša u Norveškoj koji će raditi sa čuvenim norveškim piscem i istoričarem Knutom Flovikom Turasenom i u saradnji sa režiserom Kjetilom Palmkuistom.

- Od 2008. godine, kad sam došao u Norvešku, video sam da ima mnogo veza između srpskog i norveškog naroda. Norvežani sa kojima sam razgovarao sećali su se podviga srpskih mučenika za vreme Drugog svetskog rata koje su ustaše i nacisti nasilno poslali u smrt. Mnogi Norvežani pomagali su da se srpski logoraši domognu slobode. Kontakt koji sam ostvario sa Knutom Turasenom doveo urodio je idejom o ekranizaciji nikada ispričanih priča o zarobljenicima iz Srbije - priča Dimeski.

O filmu koji će raditi sa Turasenom i Palmkuistom kaže da će se oslanjati na piščeva istraživanja u kojima opisuje stradanje zarobljenih Srba tokom Drugog svetskog rata u nacističkim logorima u Norveškoj.

- Većina zarobljenika je ubijena, a svedočenja preživelih o logorima smrti na severu Norveške su jeziva. Od 4.060 zatvorenika život je izgubilo 2.398, a oko 90 odsto zatvorenika bili su Srbi. Smešteni po logorima u krajnje nehumanim uslovima prolazili su kroz pravu golgotu. Većina je imala između 18 i 30 godina. Najmlađi, četrnaestogodišnji dečak Milivoje Pajić sa Korduna, poslat je u smrt iz NDH samo zato jer je bio Srbin - prepričava Dimeski.

Njegov susret i poznanstvo sa Turasenom bili su neizbežni jer su im se istraživačke potrebe i htenja sudarila, a ideja o ekranizaciji srpske golgote u Norveškoj je neminovnost jer Srbija prema njegovim rečima "zaslužuje istinu".

Dimeski kaže i da je kroz obimno istraživanje naišao na vojni dnevnik nacističkog ministra Junas Liea koji je 1942. sa nemačkim trupama iz Bugarske preko Srbije dospeo u Grčku sve vreme zapisujući zapažanja. Lie u svom ratnom dnevniku iz 1942, kad je boravio u Jugoslaviji, beleži mnogobrojna svedočanstva.

Samo jedan izvod iz ove knjige pokazuje kako su Norvežani doživljavali srpsku vojsku:

- Srbin je dobar vojnik, ali njegova oprema i prilogođavanje nije u skladu sa modernim ratovanjem. Zato je srpska vojska opasna u gerili. Postoji polulegalna organizacija pod nazivom "četnici" koji su opremljeni pištoljima i automatima. Govore odlično nemački i odeveni su nemačkom uniformama. Moramo biti oprezni jer su opasan neprijatelj. Svaki automobil i sve što je sumnjivog karaktera moramo dobro proveriti.

Dimeski kaže da brojne činjenice navedene u ovim zapisima idu u prilog istini o ulozi srpske vojske i srpskog naroda u Drugom ratu i treba ih prikazati nepristrasno.