„Kažu mudriji od nas kako svaki zločin i svaki zločinac ima svoje ime. Pa kad je tako, zašto onda nema imena ubice iz Zalazja, ni u Drugom svetskom ratu ni u građanskom ratu u BiH? Zašto mu ime ne izgovaraju kao osuđenom, kao nekome nad kime će se izvršiti pravda? Zašto je Naser Orić slobodan? Zašto ubica i onaj ko je iskopao oči sudiji Iliću hoda slobodno, kao da je ljudsko biće, kao da mu se duguju poštovanje i zahvalnost? Zašto ako su sve žrtve jednake nema pravde za srpske žrtve? Zašto za srpske majke nema ni saosećanja ni suze?”, upitao je izaslanik predsednika Republike Srbije, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u Zalazju, pred spomenicima srpskim žrtvama stradalim na Petrovdan 1992. stradale u tom mestu i Srbima koje su ubile ustaše u Drugom svetskom ratu.
Ministar policije je poručio da dok je Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije, Republika Srpska će biti čuvana i sačuvana. „Gde god Srbin govori svojim jezikom i piše svojim pismom, gde god zapeva i zaplače, neka zna da će biti čuvan, da će biti sačuvan jer trećeg spomenika na ovom mestu neće biti. Daćemo sve od sebe da sačuvamo Republiku Srpsku, da sačuvamo Srbe gde god da žive. Daćemo sve od sebe da sačuvamo mir, jer Srbi će za mir dati skoro sve, ali za slobodu i pravo da traju daće zaista sve.”
Ministar Vulin je istakao da “samo mi možemo da sačuvamo svoj narod, svoju zemlju, samo mi možemo da budemo dovoljno uspravni i jaki da se treći spomenik u Zalazju nikada ne podigne i nemojmo nikada da pomislimo da neko ko nije naše krvi, naše vere, istorije, jezika, tradicije može više voleti nego što mi volimo jedni druge. Srbe niko nikada nije mogao da uništi spolja, Srbi mogu biti poraženi samo iznutra.”
Ministar Vulin je naglasio da sve vreme ovog sveta ne bi bilo dovoljno da se izgovore sva imena pobijenih i poklanih Srba, ali ne u čitavoj istoriji srpskog naroda već samo u proteklih sedamdesetak godina. „Ne znam šta je sprečavalo generacije pre naše da u 76 godina donesu jednu rezoluciju, jednu deklaraciju o jasenovačkom genocidu. Ne znam šta je 76 godina bila prepreka da se pred Srbima, mučeničkim narodom, pogne glava, i da neko, bilo ko iz naroda koji nije srpski, a iz naroda čiji su sinovi ubijali i klali sinove srpskog naroda pogne glavu i kaže izvini. Srbi bi to razumeli i poštovali kao da je mrtve i poklane neko vaskrsao i vratio ih nama. Ali 76 godina niko nije rekao ni izvini. I u 76 godina samo su se smanjivali brojevi, samo su nekako Srbi nestajali sa spiskova mrtvih i poklanih, samo su nekako od žrtve počeli da postaju dželati."
“Napisali ste iznad slika ovih anđela ćirilicom „I ja sam nekada živjela", i preveli ste to na engleski, jezik koji čitav svet razume, ne bi li i svet razumeo da su oni postojali. Niste morali braćo i sestre, nema ovde nikoga ko govori tim jezikom I neće ih biti. Oni koji tim jezikom govore ne žele da znaju da su ovde trajala srpska deca. Samo nas naše rane bole, samo nas ovi mučenici obavezuju. Priznajmo to sebi pred ova dva spomenika i kažimo da je dug ove generacije da nikad ne bude trećeg spomenika, da je dug ove generacije da stvori srpski svet, jer ako ga mi ne budemo stvorili crtaće ga neko drugi a onda u njemu za nas neće biti mesta. Tamo gde Srbin nema i svog vojnika i svog policajca, tamo gde nema i svog sudiju i svog profesora, lekara, tamo za Srbe ima samo spomenika i jama bezdanica. Tamo gde Srbin nema svoju državu tamo za njega nema opstanka i tamo za njega nema života”, poručio je ministar Vulin.
