Narodna skupština Republike Srpske usvojila je danas po hitnom postupku zakon koji predviđa da njena policija neće sarađivati u sprovođenju odluke odlazećeg visokog predstavnika Valentina Incka, a svako ko optuži Republiku Srpsku da je genocidna tvorevina, može dobiti čak do 15 godina zatvora.

Ovim povodom Televizija Pink emitovala je specijalnu emsiju u kojoj će gosti diskutovati na ovu temu.

Pored situacije u Republici Srpskoj i BiH, sagovornici Pinka komentarisali su i sve veće pritiske na Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića, a jedna od tema je i podizanje optužnice protiv klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.

Gost TV Pink Nenad Stevandić, predsednik Ujedinjene Srpske, izjavio je da je Incko nasuo benzin na nešto što je već tinjalo, a podsetio je da zakon koji je donet nije ksenofoban i odnosi se na sve narode.

- Pokušano je da se genocid usmeri sa jedne opštine na jedan narod - izjavio je Stevandić za Pink. Bitno je, kaže, da je u toku hajka na RS i srpski korpus, pa je jedna od glavnih meta i Srbija.

Ističe da RS poštuje žrtve i osuđuje svaki zločin. Kaže da Srbi nisu primitivci, da su dolazili da odaju počast žrtvama, a da s druge strane niko nije odao počast žrtvama u Bratuncu.

- Počela je haranga da smo primitivci. Ono što smo doneli zakonom, mi obaramo Inckovu odluku zato što je u suprotnosti sa ustavom BiH, ali i ustavom RS - kaže Stevandić za Pink.

Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost, pojašnjava da je Incko sin nacističke sekretarice, a da je cela ova priča adresirana na Srbe. Incko je, kaže, nastavio putem koji je OHR već išao.

- Kada se analizira 40 rezolicija Saveta bezbednosti, ni u jednoj Incko nije dobio ova ovlašćenja, ovo su ovlašćenja drumskog razbojnika. Incko nije brinuo ni o jednom problemu iz realnog života BiH. Incko je hteo da sruši mir i ovaj put pozvao se na odredbu zaključka bonske konferencije iz 97. godine - kaže Galijašević za Pink.

Odluke i mere, kaže, nisu zakoni.

Saša Milovanović, direktor Srpskog telegrafa, izjavio je za TV Pink da je komplet pritisaka na Srbiju velik, a kako bi se srpski narod osudio i kako bi se kaznio.

- Sve se to radi narodu koji je stradao od genocida u Drugom svetskom ratu, te ova cela priča nije slučajna. Sve što je Incko uradio uradio je po instrukcijama. Bilo mi je smešno kada sam čitao kako se pravda, a u drugom delu govori o BiH kao o najrazvijenijoj zemlji na svetu - kaže Milovanović.

Užasno je, dodaje, što unija govori o pomirenju, a onda Incko uradi užasnu stvar sa zakonom kojom je stvar vratio u 90-e.

- Ostaje samo da podeli puške - kaže Milovanović.

Podseća da međunarodna zajednica ćuti o mrtvim Srbima u Bratuncu. Veruje da će u budućnosti različiti ljudi govoriti kakva su se zlodela činila prema Srbima, neopravdano.

RS je reagovala odlično i ovaj zakon je najpametniji potez koji je mogao da se povuče. Srbija ujedinjuje druge, pa je cilj da se Srbima napravi šteta, da im se otvore drugi frontovi kojima će se baviti, a da se ne priča o rastu i fabrikama.

Nebojša Krstić, marketinški stručnjak, kaže da priča o Kosovu samo na prvi pogled nema veze sa ovom temom, ali veza i te kako postoji. Kaže dqa u Sarajevu može da se negira holokaust, a da niko neće ni trepnuti. Može se negirati svaki genocid, ali ako se dovede u sumnju priča o genocidu u Srebrenici - sledi zatvor.

- Uloga visokog predstavnika sigurno nije da podele učini još dublji. Incko je najduže bio na svom položaju, a par dana pred odlazak učinio je nešto da rasplamsa situaciju - kaže marketinški stručnjak.

Podseća da s jedne strane imamo stvaranje "Otvorenog Balkana", a s druge međunarodni predstavnik simbolički predstavlja zatvoreni Balkan.

Evropo, kakav Balkan želite? Sve što radite u RS direktno je protiv ideje otvorenog Balkana i budućnosti. Ovo mene kao nekog ko je za evropske integracije potpuno zbunjuje.

Ocenjuje da je priča o genocidu u Srebrenici - marketinška prevara. Ova priča ponižava stvarne žrtve holokausta, genocida i bosanske žrtve kojima se trguje.

- Onaj ko je smislio ovu priču, učinio je zlo svima koji žive u Bosni i stavio katanac na bravu koja vodi u budućnost - kaže marketinški stručnjak.

Ovaj zakon je rasni narod - usmeren protiv jednog naroda, kaže Nenad Stevandić.

Podseća da stotine Srebrenica ne bi stalo u jedan Jasenovac. Inckova odluka krši zakone BiH, ali i međunarodne zakone.

- Način na koji mi nastupamo podrazumeva da smo za saradnju, ali da ne damo na sebe. Sve procese je ubrzala činjenica da Srbija napreduje, a mislim da Bošnjaci nisu ovo smislili, već neka druga ruka upravlja. Žao mi je što je današnja sednica bila zatvorena za javnost jer je bila poezija demokratije! Nije bilo nijedne ružne reči i slažemo se da, svako ko poziva na nasilje, mora biti osuđen! Za to se zalažemo, ali se ne slažemo da se ne sme citirati sudija Nijambe i da se zbog toga ide u zatvor. Ne može da se citira Gideon Grajf! Kakvi su to zakoni i ludaci koji bi nauku da svedu na to da sopstveno mišljenje ne može da postoji - kaže Stevandić za TV Pink, dodajući da RS treba podršku Srbije da istraje, mada će Srbiji zbog toga možda sutra biti teže nego njima.

Stručnjak za bezbednost kaže da je ova odluka pripremljena pre tri meseca, a da je čekao političku podršku od Vašingtona, Londona i Brisela. Inckov zakon propisuje način na koji se odnosite prema genocidu i matrica se mora prihvatiti - ovo, kaže Galijašević, stvara pravnu nesigurnost.

Kaže da je Vučić jedini političar koji je na desetinu puta ponovio da se zalaže za saradnju Srbije i BiH, te ističe da je jedna od tema sa Erdoganom, iako o tome nije bilo priče u medijima, sigurno bila Inckova odluka.

- Ključno je pitanje da li EU i SAD zaista žele da puštaju krv na Balkanu ili ne. Ako ne žele, zakon će sigurno biti povučen - kaže Galijašević.

Cilj je, između ostalog, sprečiti dijalog Srba i Bošnjaka.

Borba protiv organizovanog kriminala

U drugom delu emisije, glavna tema bila je borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji. 

Bogdan Pušić, načelnik UKP-a, otkrio je šta je sve obuhvaćeno optužnicom protiv Belivuka i Miljkovića koja je podignuta danas i istakao da je materijal obiman i ozbiljan.

Pušić kaže da delovi iskaza koji se uporno objavljuju u medijima u delovima, nemaju potporu u prikupljenim dokazima i optužnici, već im je cilj da se pređe na politički teren kako bi se urušio ugled Vučića, države i Vulina.

Ističe da je laž da je kuća u Ritopeku Vulinova i opet ponavlja da je cilj - prebacivanje stvari na politički teren.

Ove priče, kaže, ne mogu ugroziti dosadašnji tok istrage, dokaze, niti mogu da obeshrabre tužilaštvo u radu protiv kriminalne grupe.

- Istrajaćemo u tome da utvrdimo svačiju odgovornost svakoga ko je pružio bilo kakvu pomoć - kaže Pušić.

Na pitanje o pripadnicima MUP i saznanjima o istima, Pušić kaže da će tužilac koji postupa u predmetu odlučiti da li će ih pripojiti ovom krivičnom postupku. Ostalo je, kaže, da se obradi još mnogo materijala.

- Ubistva nisu izvršena otkad je Vulin postao ministar, već ranije, a odlukom Vučića i postavljenjem ministra za Vulina, apsolutni prioritet postalo je rasvetljavanje najtežih krivičnih dela. Vučić nije to stavljao pod tepih, stvari je nazvao pravim imenom i njegovom odlukom, i odlukom Vulina i Gašića, prioritet je postao da se svi postojeći bezbednosni kapaciteti preusmere kako bi se ova kriminalna grupa otkrila i kako bi se skupilo dovoljno dokaza za njeno procesuiranje - kaže Pušić.

Na pitanje o zahtevu za najtežu kaznu, Pušić kaže da je o tome rano govoriti, mada je za najteža krivična dela propisana kazna od 40 godina zatvora.

Bratislav Dikić, general u penziji, ističe da su, prema njegovom mišljenju, postojale dve kriminalne grupe: jedna u MUP, a druga je Velja Belivuk. Obema grupama upravljao je jedan čovek, a onaj ko je rukovodio imao je podatke u MUP i predavao ih je Belivuku. Među podacima bili su i podaci o predsedniku, o kretanju njegovog sina, a podaci su deljeni i sa pojedinim medijima.

- Obe grupe su u jednom trenutku istovremeno pratile Vučića i njegovu porodicu - kaže Dikić za Pink.

Sada se, kaže, Belivuk i ekipa brane onako kako ih savetuju oni koji su još uvek na slobodi. Zato se cela situacija politizuje.

Kaže da su iz MUP obaveštavali Belivukovu ekipu o tome gde se kreće predsednik koji je na Zvezdari imao prijatelja kojeg je posećivao. Ova činjenica je iskorišćena protiv predsednika.

- Ovde ima i oblika terorizma, a cilj je - predsednik Vučić i uticaj na njega preko porodice, kako bi promenio određene odluke, a da u suprotom bude likvidiran, baš kao premijer Đinđić - kaže Dikić za Pink. Podseća da je Vučić pokrenuo ekonomiju, vratio određene teme na sto, a pojedinim državama jaka Srbija ne odgovara.

Milovanović kaže da je Belivukova izjava pisana precizno, sa političkom svrhom, pa ju je deo opozicije koju predvodi Đilas, iskoristio. Tužno je, kaže, što su pali na priču mesara i kasapina.

Marketinški stručnjak podseća da su tzv. nezavisni mediji omalovažavali Vučića i najavu da će se obračunati sa kriminalom. Jedan urednik je, podseća, rekao da Vučić u stvari šalje poruke crnogorskom klanu. Kada se desilo prvo hapšenje, urednik je, kaže Krstić, postao megafon tih istih ljudi i onih koji ih kontrolišu.

- Takvi mediji služe kao servis i megafon kojima se inicira priča, koje drugi posle melju - kaže Krstić.

Pušić kaže da su dokazi kvalitetni, a da je urađeno preko 300 naredbi za veštaćenje različitih bioloških tragova, oružja, droge. Veliki napredak je napravljem otkrivanjem tajne sobe u Ritopeku.

Kaže da su članovi grupe bili uvežbani u korišćenju oružja i u komunikaciji. Dodaje da je se i dalje analizira jako puno materijala i da se u budućnosti očekuje veliki napredak.

Soba u Ritopeku je bila dobro zakamuflirana i da su članovi grupe činili sve da unište tragove. Ističe da o detaljima ne može da priča, a da je već svima jasno o kakvoj monstruoznoj organizaciji je reč.

Dikić kaže da grupa ima sve karakeristike terorističke organizacije, a proizvod njihovog dokazivanja su počinjena ubistva. Bili bi veliki problem da nisu učinjeni napori na njihovom hapšenju, kaže general.

- Oni koji su na slobodi iz MUP su u velikoj opasnosti. Još nije kasno da svi koji imaju bilo kakve veze iz MUP, čak i oni koji nisu imali veze ali su znali šta se dešava, budu poslati na odsustvo, i da čekaju da li će se vratiti na posao ili ne. Svako ko je imao neka saznanja morao je da obavesti nadležne službe. Nisu sve službe bile "zatvorene" - kaže Dikić za Pink.