Jezero koje "čas vidiš čas ne vidiš".
Sa površinom od oko 4,6 kvadratnih kilometara, jezero Palić se smatra najvećim prirodnim jezerom na području naše zemlje. Najveća dubina je 3,5 metara, dok se kao prosečna dubina navodi 1,9 metara.
Ostatak Panonskog mora
Iako se najčešće može čuti ova tvrdnja, činjenica je da se tek u drugoj polovini 15. veka može pronaći pisani trag o Palićkom jezeru.
A kao razlog za tvrdnju da je ovo jezero zapravo deo Panonskog mora se pominje njegov salinitet. Međutim mnogi stručnjaci smatraju da je za salinitet zaslužan teren koji okružuje jezero.
Naime, smatra se da je voda rastvarala natrijum-hlorid sa zemljišta u okolini jezera, a zatim se slivala u Palić.
Legenda o nastanku Palićkog jezera
Zanimljivo je narodno predanje o nastanku ovog jezera, u kome se pominje izvesni pastir Pal, odnosno Pavle i jagnje sa zlatnim runom. Naime, on je svoje stado dovodio na ispašu upravo na mesto na kome se danas nalazi Palićko jezero.
Jednog dana je baš jagnje sa zlatnim runom nestalo.
Ova legenda navodi da je Pal bio toliko tužan zbog toga, da je dugo ronio suze. Upravo su tolike njegove suze preplavile ceo pašnjak, na kome su se napasale ovce i od njih je nastala i Paligo Palus, odnosno Palova (Pavlova) bara, a kasnije i Palić.
Čas ga vidiš, čas ga ne vidiš
Da bi cela priča o nastanku Palićkog jezera bila još zanimljivija, treba pomenuti i da je to u prošlosti bilo jezero koje nastaje i nestaje.
O čemu se ustvari radi?
Usled obilnih padavina se događalo da se jezero napuni vodom, što se vezivalo za njegov nastanak. A onda bi se događalo i da jezero skoro presuši, što je praktično ličilo na njegov nestanak.
Usled obilnih padavina se događalo da se jezero napuni vodom, što se vezivalo za njegov nastanak. A onda bi se događalo i da jezero skoro presuši, što je praktično ličilo na njegov nestanak.
