Hrvat S.B. iz okoline Varaždina je 14 godina bio uveren da je otac dečaka za kojeg je plaćao i alimentaciju. Međutim, kada je saznao da dečak nije njegov, podigao je tužbu protiv bivše partnerke, sina i njegovog pravog biološkog oca, tražeći da mu se vrati novac.
Jednim delom to mu je i uspelo, pa dečakov biološki otac, prema presudi Opštinskog suda u Varaždinu, mora da mu isplati 34.200 kuna (oko 534.000 dinara). Sud je odbacio deo tužbe koji se odnosi na bivšu partnerku i dečaka za kojeg je mislio da mu je sin, pa će sad morati da im nadoknadi 31.500 kuna (oko 492.000 dinara) sudskih troškova.
Neobična priča počela je 2003. godine kad su se upoznali i zaljubili. Družili su se tri do četiri meseca. Kada je zatrudnela, uveravala ga da je bila jedino sa njim. U decembru 2004. priznao je očinstvo i prema nagodbi sklopljenoj između njega i bivše partnerke pred Centrom za socijalnu zaštitu obavezao se da isplaćuje 600 kuna (oko 9.370 dinara) mesečno za dečakovo izdržavanje. Taj je iznos 2012. povećan na 900 kuna.
Foto: Pixabay.com
Onda su 2016. počele selom da kolaju priče da dečak nije njegov, pa je S. B. predložio da se uradi test očinstva. Čak i kad je dobio nalaz da nije biološki otac, uveravala ga je da to nije tačno i da je test sigurno pogrešan. Ipak, kasnije je priznala da mu je, spavajući sa drugima, “vratila” to što je on nju prevario, ali je i dalje insistirala da je, prema njenom “proračunu”, on otac.
Trajalo je to sve dok na sudu 2018., nije pravosnažno utvrđeno da S.B. ipak nije dečakov otac. Do tada je uplatio 122.700 kuna (oko 1.915.000 dinara) alimentacije. U tužbi je naveo da ga je bivša partnerka neistinitim tvrdnjama navela da prizna očinstvo i 14 godina držala u zabludi, a on nije, kako kaže, imao razloga da sumnja jer je sa njom imao intimne odnose u vreme dečakovog začeća. Nije imao saznanja da je u isto vreme imala intimne odnose i sa drugim osobama.
U tužbi je tražio da mu sin za razdoblje od avgusta 2004. do decembra 2013. vrati iznos od 73.200 kuna (oko 1.243.000 dinara), kao i da mu svo troje solidarno isplate još 49.500 kuna (oko 773.000 dinara) za razdoblje od januara 2014. do jula 2018. Majka i sin protivili su se tužbenom zahtevu ističući prigovor “promašene pasivne legitimacije”. Smatraju da S. B. povraćaj treba da zatraži od pravog oca. A pravi otac takođe je osporavao tužbu uz obrazloženje da nije imao nikakvih saznanja da je dečakov otac. Požalio se da ga je S.B. svojim svojim priznanjem očinstva zapravo onemogućio da sazna da je on otac.
