Zločin koji je potresao celu veliku Jugoslaviju dogodio se 15. marta 1977. godine u tadašnjem Titogradu (današnja Podgorica). U jednoj zgradi buknuo je požar, a kada su vatrogasci došli na lice mesta, zatekli su stravičan prizor.

"Na nekom starom, rashodovanom kauču, na kojem su dogorevali šut, papir, krpe i letve, ležalo je gotovo ugljenisalo telo deteta na kojem su se jasno razaznavale još samo crvene cipelice na nogama. Zavijanje vatrogasnih sirena i vriska prestravljenih ljudi, posebno izbezumljenih majki, koje su tražile i dozivale svoju decu, prenuli su i Živka Vujoševića, mirnog i uglednog poštanskog službenika, koji je stanovao odmah iza ugla, u ulici Vasa Raičkovića. Istrčao je na ulicu i shvatio da se dogodilo nešto strašno. Ne pitajući nikoga šta je bilo, u magnovenju je preleteo pogledom i kad među uplašenom i uplakanom decom nije ugledao svoju četiri i po godine staru mezimicu Ljiljanu, ponesen crnim slutnjama, sa ledom oko srca, potrčao je i dva puta obišao zgradu u očajničkoj nadi da će naći dete", opisuje ovaj nesrećan događaj Budo Simonović, a prenosi Dan.

"Nije ga našao. Obamro i već sasvim malaksao od straha, krenuo je i on ka mestu užasa oko kojeg se u očajanju tiskala preneražena masa. Čim mu je policija omogućila da vidi unakaženo telo malene žrtve, ojađeni otac, iako već gotovo slep od bola i tuge, prepoznao je crvene cipelice svoje ćerkice i shvatio da je više nema", piše Simonović.

Kako se ubrzo ispostavilo, ovaj monstruozni zločin počinio je Dragiša Ristić, radnik iz Trgovišta kod Knjaževca. Zatekli su ga kako spava, a tragovi na njegovoj odeći nesumnjivo su ukazivali na zločin koji je počinio, a koji je ubrzo i sam priznao.

On je nesrećno dete odveo u podrum zgrade, pokušao je da je siluje, ali se devojčica opirala i vrištala, zbog čega ju je zadavio, potom telo zapalio kako bi prikrio tragove.

"Jezivu priču, kako je i zašto usmrtio devojčicu, koja je bila tek zakoračila u petu godinu života, ponovio je potom do reči i na dva saslušanja pred istražnim sudijom, a sliku stravičnog zločina su upotpunili oni koji su se toga dana sa njim sretali i na ovaj ili onaj način družili. Nakon četiri dana javnog suđenja, na kojem je Ristića zastupao advokat Janko Dučić iz Beograda, pošto niko od crnogorskih advokata nije prihvatio da brani čoveka koji je mogao tako zlotvorski oduzeti život nedužnom detetu, sud je 26. maja 1977. Ristića osudio na smrtnu kaznu streljanjem, koja je izvršena 29. januara 1981".

On je kaznu tri i po godine odlagao raznim pravnim lekovima, ali je ona na kraju izvršena. Ristić je u jednom trenutku pokušao i da pobegne sa cimerom iz zatvora, a tokom policijske potere za njima, koja je trajala šest dana, stradao je dvadesetšestogodišnji policajac Predrag Ivanović.

Autor: