Bajden je to obećanje izneo na početku virtuelnog globalnog samita o klimatskim promenama, u kome učestvuje nekoliko desetina svetskih lidera.

Ovo je decenija u kojoj moramo da donesemo odluke koje će izbeći najgore posledice klimatske krize, izjavio je Bajden, pozivajući druge zemlje, posebno najveće svetske ekonomije, da pojačaju svoje napore, prenosi Glas Amerike.

Britanski premijer Boris Džonson pohvalio je Bajdenovu izjavu i nazvao je potpunom prekretnicom, navodeći da će proglašeni cilj preobraziti globalnu borbu protiv klimatskih promena.

Na razočarenje organizatora samita i ekologa, dve najnaseljenije zemlje sveta, Kina i Indija, danas nisu iznele nikakva nova obećanja.

Kineski predsednik Si Đinping izjavio je da će njegova zemlja strogo kontrolisati potrošnju uglja u narednih nekoliko godina i postepeno smanjivati upotrebu fosilnih goriva u periodu od 2026. do 2030. godine, a ponovio je da Kina planira da vrhunac u emisiji ugljenika u atmosferu dostigne pre 2030.

Premijer Indije Narendra Modi objavio je partnerstvo sa Sjedinjenim Državama na ostvarenju ciljeva čiste energije do 2030, kako bi se pomoglo u mobilisanju investicija, predstavljanju nove tehnologije i omogućavanju projekata saradnje u sferi ekologije.

"Treba nam zelena planeta, ali u svetu se upalila crvena lampica. Na ivici smo provalije, moramo da budemo sigurni da ćemo sledeći korak načiniti u pravom smeru. Lideri u svim delovima sveta moraju da preduzmu akciju", poručio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Kanadski premijer Džastin Trudo takođe je objavio cilj o smanjenju emisije štetnih gasova za 40-45 odsto do 2030, ispod nivoa iz 2005. godine.

Evropa će primeniti ograničenja za emisiju štetnih gasova u zgradama i saobraćaju, izjavla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, navodeći da ugljenik mora da ima svoju cenu, jer priroda više ne može da je plaća.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je zadovoljstvo što Sjedinjene Države ponovo sarađuju na politici borbe protiv klimatskih promena.

Hvala na ovome i hvala što organizujete samit, to je ogroman posao jer u suštini znači kompletnu transformaciju i promenu načina na koji radimo, kazala je Merkel.

Onlajn skup, u kome je učestvovalo više od 40 lidera, nije prošao bez tehničkih problema, pa je unapred snimljeni govor francuska predsednika Emanuela Makrona zaustavljen usred rečenice, da bi ameriki državni sekretar Entoni Blinken predstavio vidljivo nestrpljivog ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je sedeo u tišini skoro dva minuta.

Putin je izjavio da bi njegova zemlja mogla da uvede preferencijalne uslove za strane investicije u projekte čiste energije.

Posle Putinovog govora, emitovan je ostatak Makronovog obraćanja, u kome je francuski predsednik pozvao na uvođenje međunarodne regulative.

Dvodnevni samit je deo Bajdenovih napora da obnovi status Amerike kao lidera u borbi protiv klimatskih promoena, nakon što je njegov prethodnik Donald Tramp 2017. godine povukao SAD iz pravno obavezujućeg Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Bajden je Trampovu odluku poništio ubrzo po u ulasku u Belu kuću.