Izraelske obrambene snage objavile su da je Gvozdena kupola presrela i uništila 85-90 posto raketa

Sa nasiljem koje je eskaliralo na jugu Izraela, vratio se i poznati zvuk: sirene za uzbunu i eksplozije presretača Gvozdene kupole, moćnog izraelskog sistema odbrane. Hamas je iz Pojasa Gaze ispalio desetine raketa na Izrael koji je, zahvaljujući protivraketnom sistemu uspeo da presretne, prema nekim izveštajima, čak 90 posto njih.

Gvozdena kupola je izraelski protivraketni odbrambeni sistem. Izraelske odbrambene snage ovaj sistem upotrebljavaju za presretanje raketa ispaljenih iz Pojasa Gaze i raketa ispaljenih od strane libanskog Hezbolaha.U rad je pušten 27. marta 2011. godine u blizini grada Biršebe.

Pozadina

Ideje o raketnom sistemu kratkog dometa se u vojnim krugovima pojavljuje još tokom devedesetih godina. Međutim, američki vojni zvaničnici su ovakav poduhvat unapred osudili na propast. U sukobima imeđu Izraela na jednoj i palestinskih snaga i Hezbolaha na drugoj strani, potreba za ovakvim sistemom se pokazala više nego opravdana. Tokom Libankog rata pokret Hezbolah je tokom nekoliko dana ispalio oko 4000 raketa na severni deo Izraela i najveći grad u toj oblasti Haifu. Tom prilikom su poginula 44 izraelska civila, a preko 250.000 civila je bilo prinuđeno da se evakuišu zbog raketiranja.

Takođe, u periodu od 2000. do 2008. ispaljeno je preko 4000 raketa i oko 4000 minobacačkih mina na izraelske teritorije iz Pojasa Gaze od strane pokreta Hamas.

Sve ovo je dovelo do ubrzavanja realizacije protivraketnog sistema kratkog dometa.

Razvoj

Razvoj sistema je počeo 2005. godine. U februaru 2007. godine Gvozdena kupola je izabrana za izraelsko zvanično protivraketno oružje kratkog dometa. Od tada kompanija Rafael, koje je razvijala sistem do tada i Izraelske odbrambene snage zajedno rade na razvoju ovog sistema na koji je, prema zvaničnim podacima, do sada potrošeno 210 miliona dolara.

Karakteristike

Sistem presreće rakete kratkog dometa i artiljerijske granate sa dometom do 70 km. Prema specifikacijama proizvođača sistem je operativan i danju i noću, a može da prati i presreće više ciljeva odjednom.

Sistem se sastoji iz tri osnovna dela:

Radara za detekciju i praćenje ciljeva

Jedinice za upravljanje i kontrolu oružja i vatrenih dejstava

Jedinice za lansiranje projektila

Jedna jedinica za upravljanje može da kontroliše više jedinica za lansiranje projektila.

Jedinica za lansiranje projektila se sastoji od tri lanserne rampe pri čemu svaka nosi po 20 projektila.

Funkcionisanje sistema se odvija na sledeći način:

neprijateljska raketa ili granata je ispaljena, sistem je detektuje i prati njenu putanju

posle vrlo kratkog vremena ispaljuje projektil

ispaljeni projektil presreće i uništava neprijateljski projektil dok je još u visokom položaju

Na ovakav način sistem može da pokriva i štiti oko 150 km².

Efikasnost sistema

Sistem Gvozdena kupola važi za jedan od najefikasnijih sistema odbrane od projektila kratkih dometa.

Prema podacima koje daje proizvođač potrebna je samo jedna sekunda od ispaljivanja neprijateljske rakete da bi sistem odreagovao i lansirao projektil za presretanje. Izraelska vojska je saopštila da je sistem pogodio 84 procenta ispaljenih projektila tokom osmodnevnih sukoba u Pojasu Gaze u novembru 2012. godine.

Izraelski zvaničnici kažu da je sistem do sada zaustavio hiljade raketa i napada na izraelske mete i da mu je stopa uspeha viša od 90 posto.

Neki analitičari dovode u pitanje te brojke, tvrdeći da su izraelski podaci neprovereni i da su se Hamas i Islamski džihad koji i bombarduju Izrael iz Pojasa Gaze, adaptirali na sistem.

Izraelska vojska juče je ponovo saopštila da je 90 procenata raketa koje su stigle do izraelskog vazdušnog prostora uništila Gvozdena kupola. Od poletka sedmice više od 1.000 projektila je ispaljeno.

Gvozdena kupola je brojnim Izraelcima olakšala život i omogućila im koliki-toliki privid normalnog života. Obožavaoci ovog PVO sistema kažu da zahvaljujući Gvozdenoj kupoli Izrael više ne mora da šalje trupe u Gazu, kao što su to radili 2008. i 2009.

Relativno jeftini troškovi održavanja, pošto ispaljuje rakete samo kada su infrastruktura i ljudski životi ugroženi, čine ovaj sistem privlačnim i drugim zemljama, poput SAD koja je kupila dve baterije.

Podsetimo, izraelske i palestinske snage ponovo su se sukobile rano jutros. I jedni i drugi su bombardovali civilne i vojne ciljeve. Broj žrtava raste, izaslanik UN za Bliski istok pozvao je na prekid sukoba upozorivši da situacija "eskalira ka pravom pravcatom ratu", a sazvan je i hitan sastanak UN.