Pronađene u basenu Tarim u Sinđangu uglavnom tokom 1990ih, tela i odeća mumija su zapanjujuće netaknuti uprkos tome što su stare i do 4.000 godina. Prirodno očuvane suvim pustinjskim vazduhom, njihove crte lica i boja kose se jasno vide.

Njihov zapadnjački izgled - odeća od filcane i tkane vune; sir, pšenica i proso pronađeni u njihovim neobičnim grobovima sugerisali su da su to bili stočari iz stepa zapadne Azije ili farmeri koji su se kretali između planina i pustinjskih oaza centralne Azije.

Međutim, nova studija kineskih, evropskih i američkih istraživača koja su analizirala DNK ovih 13 mumija, prvi put sekvencirajući njihove genome, dala je drugačiju sliku. Njihova analiza sugeriše da ostaci nisu pripadali pridošlicama, već lokalnoj grupi koja potiče od drevne azijske populacije iz ledenog doba.

"Mumije su dugo, od prvog otkrića, fascinirale naučnike i javnost. Osim što su izvanredno očuvane, pronađene su u veoma neobičnom kontekstu i pokazuju različite i daleke kulturne elemente", rekla je Kristina Variner, vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Harvard.

"Pronašli smo jake dokaze da oni zapravo predstavljaju visoko genetski izolovanu lokalnu populaciju“, dodala je Variner, koja je takođe vođa grupe za mikrobiomske nauke na Institutu Maks Plank za evolucionu antropologiju i autor studije koja je objavljena u časopisu Nature.

"Međutim, za razliku od njihove genetske izolovanosti, čini se da su otvoreno prihvatili nove ideje i tehnologije od svojih suseda stočara i farmera, istovremeno razvijajući jedinstvene kulturne elemente koje ne dele nijedna druga grupa“, dodala je ona.

Istraživači su pregledali genetske informacije od najstarijih mumija Tarimskog basena - koje datiraju od 3.700 do 4.100 godina - zajedno sa genomima sekvenciranim iz ostataka pet ljudi iz Džungarian basena dalje na severu, u autonomnom regionu Ksinđang Ujgur u Kini. Stari između 4.800 i 5.000 godina, oni su najstariji ljudski ostaci pronađeni u regionu.

Neverovatna raskrsnica

Drevni DNK može da pruži moćne dokaze o kretanju ljudi u vreme kada su pisani zapisi ili drugi tragovi oskudni, rekao je Vagiš Narasiman, docent na Teksaškom univerzitetu u Ostinu, koji je radio na genetskim uzorcima iz regiona centralne Azije. On nije bio uključen u studiju i nazvao je istraživanje "uzbudljivim".

Istraživanje je otkrilo da mumije Tarimskog basena nisu pokazivale znake mešanja sa drugim grupama koje su živele u isto vreme. Mumije su bile direktni potomci grupe koja je nekada bila široko rasprostranjena tokom ledenog doba, ali je uglavnom nestala do kraja te ere - pre oko 10.000 godina.

Nazvani Drevni severni Evroazijci, tragovi ove populacije lovaca-sakupljača opstaju samo delimično u genomima današnjih populacija, pri čemu autohtoni ljudi u Sibiru i Americi imaju najveće poznate proporcije. To što su pronađene u Tarimskom basenu i datovane je, piše CNN, bilo neočekivano.

Drugi genetski uzorci sa daljeg severa u Sinđijangu pokazali su da su se ljudi iz kojih su došli u velikoj meri mešali sa različitim populacijama iz bronzanog doba u regionu, što mumije Tarimskog basena koje su genetski izolovane čini tako izuzetnim.

Iako sada udaljen, u bronzanom dobu, "ovo je bio region neverovatnih raskrsnica. Došlo je do živog mešanja severa, juga, istoka i zapada unazad čak 5.000 godina“, rekao je Majkl Frašeti, profesor antropologije na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu koji nije bio uključen u studiju.

The genomes of 13 remarkably preserved 4,000-year-old mummies from the Tarim Basin suggest they weren’t migrants who brought technology from the west, as previously supposed. https://t.co/EnzXHPConM

— nature (@Nature) 27. октобар 2021.

"To čini još paradoksalnim na način da imate zajednicu koja je u velikoj meri integrisana iz kulturne perspektive, ali koja održava neke veoma, veoma ikonične i jedinstvene komponente sopstvene lokalne ideologije, lokalne kulture, lokalne tradicije sahranjivanja, kao i naizgled nepomešan genetski profil koji seže još dalje u duboko vremensko iskonsko poreklo", dodao je on.

Narasiman je rekao da je moguće da populacija bude genetski izolovana, ali i kulturno kosmopolitska.

"Nije neophodno da genetika uvek ide ruku pod ruku sa kulturnom ili lingvističkom razmenom“, rekao je on. "Ljudi uvek mogu da usvoje nove tehnike, bilo da se radi o poljoprivredi ili obradi metala iz drugih grupa, ili da promene svoje pogrebne prakse i tako dalje, bez kretanja stanovništva ili obrta", dodao je.

Pitanja bez odgovora

Dok DNK studija otkriva zapanjujuće detalje o mumijama, malo je verovatno da će to biti poslednja reč o njihovom poreklu. Studija se bavi mumijama pronađenim na jednom mestu i nejasno je da li bi sekvencioniranje šireg spektra lokacija u Tarimskom basenu moglo dovesti do otkrivanja različitih genetskih veza, rekao je Narasiman.

Faršeti je rekao da su drevni genetski uzorci iz ovog regiona još uvek relativno retki, i da je moguće da su mogli da pronađu druge genetske uticaje sa Himalaja ili Tibeta.

Iako su raniji radovi pokazali da su mumije živele na obalama oaze u pustinji, još uvek je nejasno zašto su bile sahranjene u čamcima prekrivenim stočnim kožama sa veslima na glavi – retka praksa koja nije viđena drugde u regionu, a možda i najbolja povezan sa Vikinzima.

"Oni sahranjuju svoja tela u čamcima, a niko drugi to ne radi. To znači odakle potiče ta tradicija ostaje jedna od najvećih enigmi ove pustinjske populacije, koja bi trebalo da bude poslednja zajednica na svetu koja to radi", rekao je Faršeti.

Autor: