Elizabeta Druga, kraljica Velike Britanije i Severne Irske, preminula je u četvrtak tokom popodneva u zamku Balmoral u Škotskoj u 97. godini, saopšteno je iz Bakingemske palate.

Prva odluka novog kralja bila je da izabere ime koje će poneti kao monarh. Mogao je izabrati bilo koje od svoja četiri imena - Čarls Filip Artur Džordž, izabrao je da bude Čarls Treći.

On nije jedini koji se suočava sa promenom titule.

Iako je prestolonaslednik, princ Vilijam neće automatski postati princ od Velsa - to će morati da mu dodeli njegov otac. Nasledio je očevu titulu vojvode od Kornvola - Vilijam i Kejt se sada zovu vojvoda i vojvotkinja od Kornvola i Kembridža.

Postoji i nova titula za Čarlsovu ženu, Kamilu, koja postaje kraljica supruga - supruga je termin koji se koristi za supružnika monarha.

Očekuje se da će Čarls u subotu biti zvanično proglašen za kralja. To će se desiti u palati Sent Džejms u Londonu, ispred ceremonijalnog tela poznatog kao Pristupni savet.

Ovo telo se sastoji od članova Tajnog saveta - grupe viših poslanika, bivših i sadašnjih, kao i nekih viših državnih službenika, visokih komesara Komonvelta i lorda gradonačelnika Londona.

Na sastanku će smrt kraljice Elizabete objaviti lord predsednik Tajnog saveta, trenutno poslanica Peni Mordaunt, a proglas će biti pročitan naglas.

Formulacija proklamacije može da se promeni, ali je to tradicionalno bila serija molitava i zaveta, kojima se pohvaljuje prethodni monarh i obećava podrška novom.

Ovaj proglas zatim potpisuju brojne visoke ličnosti uključujući premijera, kenterberijskog nadbiskupa i lorda kancelara.

Prva kraljeva izjava

Kralj prisustvuje drugom sastanku Pristupnog saveta, zajedno sa Tajnim savetom. Novi kralj, u skladu sa tradicijom koja datira iz ranog 18. veka, daje izjavu u kojoj se, između ostalog, zaklinje da će sačuvati crkvu Škotske.

Nakon fanfare trubača, biće obavljeno javno proglašenje Čarlsa Trećeg za novog kralja. To će biti učinjeno sa balkona palate Sent Džejms uz reči - "Bože čuvaj kralja".

Prvi put od 1952. godine zasviraće se državna himna sa rečima "Bože čuvaj kralja".

U Hajd parku, na londonskom tornju i sa brodova ispaljivaće se topovska paljba, a u Edinburgu, Kardifu i Belfastu čitaće se proglas kojim je Čarls proglašen kraljem.

Čarls je postao i šef Komonvelta, koji čine 56 nezavisne zemalje, a u 14 od ovih zemalja, kao i u Velikoj Britaniji, kralj je šef države.

Ove zemlje, poznate kao carstva Komonvelta, su: Australija, Antigva i Barbuda, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Papua Nova Gvineja, Sveti Kristofer i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Novi Zeland, Solomon Ostrva, Tuvalu.

Krunisanje

Simbolični vrhunac pristupanja biće krunisanje. Zbog potrebnih priprema, krunisanje Čarlsa Trećeg se verovatno neće dogoditi brzo - kraljica Elizabeta je nasledila tron u februaru 1952. godine, ali je krunisana tek u junu 1953. godine.

Poslednjih 900 godina krunisanje se održava u Vestminsterskoj opatiji - Vilijam Osvajač je bio prvi monarh koji je tamo krunisan, a Čarls će biti 40.

To je anglikanska verska služba, koju obavlja kenterberijski nadbiskup. Na vrhuncu ceremonije, on će staviti krunu Svetog Edvarda na Čarlesovu glavu - krunu od punog zlata, koja datira iz 1661. godine.

Ovo je središnji deo krunskih dragulja u Londonskoj kuli, a nosi ga samo monarh u trenutku samog krunisanja i težak je 2,23 kilograma.

Za razliku od kraljevskih venčanja, krunisanje je državna ceremonija, vlada opredeljuje novac za to i odlučuje o listi gostiju.

Šef Komonvelta

Čarls je postao šef Komonvelta, udruženja 56 nezavisnih zemalja i 2,4 milijarde ljudi. Za 14 od ovih zemalja, kao i za Veliku Britaniju, kralj je šef države. Ove zemlje, poznate kao carstva Komonvelta, su: Australija, Antigva i Barbuda, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Papua Nova Gvineja, Sveti Kristofer i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Novi Zeland, Solomon Ostrva, Tuvalu.

Autor: