Podsetimo se da je Jovanović potpredsednik Jeremićeve stranke, da je programski direktor Jeremićeve NVO, koja je sarađivala sa nizom međunarodnih osuđenih kriminalaca. Takođe, Jovanović je bio leva ruka nekadašnjeg ministra Jeremića. U oba slučaja postoje osnovane sumnje da je Jovanović saizvršilac više krivičnih dela koje je počinio Vuk Jeremić, u vreme kada mu je bio specijalni savetnik - između 2011., i 2012. ( „ugrožavanje nezavisnosti“, član 305. KZ, "ugrožavanje teritorijalne celine pod silom ili na drugi način" član 307. KZ), i više krivičnih dela vezanih za korupciju, podmićivanje i pranje novca (po zakonima Srbije i SAD), između 2013. i 2017. (za ta dela je u SAD osuđen Jeremićev i Jovanovićev donator Patrik Ho).

Na početku svog teksta u „Vremenu“, Jovanović osporava legitimitet Skupštini grada. Samo po sebi to je manjkav argument, zbog toga što je odbornička grupa SZS, sama odlučila da ne prisustvuje sednicama Skupštine grada (nisu npr. silom izbačeni, ili nepravedno kažnjeni). Drugo, Jovanović pokazuje da ne vlada pravnom terminologijom, iako je pravnik. On kaže:“Vladajuća većina u Beogradu usvojilaa je 25. jula, na sednici gradske skupštine u krnjem sazivu, novi Statut…“. Pravilan termin bi bio „sastav“, a ne „saziv“. Nikola Jovanović ne poznaje osnovne stvari, što je više puta pokazao. Takođe, ni termin „krnji sastav“ ne bi bio tačan, zbog toga što Skupštinski sastav, nije npr. okrnjen ostavkama odbornika, a da novi nisu izabrani. Radi se o tome da jedna odbornička grupa ne želi da radi, unazad godinu dana, i da svojom voljom ne dolazi na sednice.

To za Đilasovce nije ništa neobično. Đilas i petnaestak njegovih odbornika, u prethodnom sazivu Skupštine, nisu na sednice dolazili ceo mandat, pune četiri godine. I nikome nije padalo na pamet da Skupštini grada osporava legitimitet i da je naziva krnjom. Uz to, na sednici Skupštine grada na kojoj je donet Statut, učestvovali su odbornici dve opozicione odborničke grupe SPAS, koja je na izborima dobila 12 odbornika, i odborničke grupe GDF – Građanski demokratski forum, koja broji 5 odbornika.

Odbornička grupa SPAS je glasala za novi Statut. Uz njih sednici su prisustvovali odbornici SNS, čija odbornička grupa broji 60 odbornika, odbornička grupa SPS - JS (8 odbornika), odbornička grupa PUPS (4 odbornika). Odsutna je bila samo odbornička grupa SZS (18 odbornika). Skupština broji 110 odbornika. O krnjem sazivu ili sastavu, kao što vidite, nema ni govora. Takvim obmanama vrvi tekst Nikole Jovanovića. Jovanović osporava i način na koji je pripremljen novi Statut ( „donet u potaji, daleko od očiju stručne i opšte javnosti, bez dijaloga sa građanima i opozicijom“). Prvo, to je netačno. Sednica je bila javna, a mediji i svi zainteresovani su dobili predlog Statuta na uvid. Drugo, pomenuti predlog Statuta, je u opticaju već godinu i po dana, iste sadržine.

O tome svedoči istupanje opozicije iz prethodnog saziva, koja je osporavala nameru da se Statut donese, pred beogradske izbore 2018., ne sporeći sadržaj Statuta. Treće, ovaj Statut je na taj način donet mnogo transparentnije, nego prethodni Đilasov Statut (17.10.2008.), koji je donet na način koji opisuje Nikola Jovanović. Problem je u tome što je Nikola Jovanović tada bio funkcioner Đilasove stranke, DS, i što je tada ćutao kada je donošen Đilasov nakaradni Statut. Takođe, potpuno nesuvislo, Jovanović optužuje vlast da je Statut donet da bi se zloupotrebio i iskoristio za naredne lokalne izbore 2020. I to je netačno, naravno i suštinski i tehnički - do redovnih izbora ima još više od osam meseci. Kada se pogledaju primedbe sadašnje i prošle opozicije u Beogradu, vezane za trenutak donošenja, vidi se da preko potrebni novi Statut, po njima nikada ne bi mogao biti donet, zbog toga što u nekom trenutku, posle mnogo meseci od donošenja Statuta, slede neki izbori. Opozicija iz prošlog mandata je u januaru 2018., tvrdila da vlast želi da u januaru 2018., donese Statut, da bi ga zloupotrebila na izborima. Naravno, Statut grada, nije ni u kakvoj vezi sa izborima, ali jeste u vezi sa usklađivanjem sa novodonetim Zakonima.

Ovo poslednje Jovanović potpuno zaobilazi u svom tekstu. Statut je morao biti donet, jer se od 2008., kada je usvojen prethodni, promenio niz Zakona (Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnoj svojini, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, Zakon o zaštiti životne sredine i dr.), ili su doneti novi (Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o pravobranilaštvu, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu, Zakon o putevima, Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o javnom zdravlju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o ozakonjenju objekata, Zakon o vodama, Zakon o sportu, itd). Statut je morao biti usklađen sa svim ovim Zakonima.

Jovanović krije da je novi Statut morao biti donet i zbog toga što je prethodni, Đilasov, bio protivustavan i protivzakonit. O tome kasnije. Naravno, Nikola Jovanović krije i to da je novi Statut morao biti donet i zbog toga što je Đilasov Statut potpuno razvlastio prigradske opštine. U svom tekstu Jovanović bez osnova tvrdi da novi Statut ne donosi decentralizaciju već novu centralizaciju. Ovu neistinu je najlakše osporiti.

Promena Statuta grada znači da će građani moći da završavaju svoje poslove u svojim opštinama, i da će direktnije odlučivati o razvoju svog grada. Novim Statutom grad će, de fakto, biti podeljen na dve zone – gradsku sa deset opština, i prigradsku sa sedam. Opštine će imati značajno veće nadležnosti u urbanizmu, izdavanju građevinskih dozvola, i ozakonjenju. Opštinama je dato dvadesetak novih nadležnosti vezano za (uređenje blokovskih površina, poljoprivredu, građevinske dozvole, ozakonjenje, urbanističke planove, planove detaljne regulacije, obrazovanje Komisija za planove, osnivanje komunalnih preduzeća, unapređenje energetske efikasnosti zgrada, nekategorisane puteve, protivgradnu zaštitu, komunalni red itd.). Opštine će imati pravo i obavezu da osnuju administrativne uslužne centre u većim naseljima. U njima će građani na jednom mestu imati opštinske, gradske i republičke šaltere.

Jovanović, kao primer centralizacije, navodi to što je Statutom opštinama oduzeta imovina. To nije tačno. Ustavom iz 2006., nije predviđeno da opštine u Beogradu imaju svoju imovinu, već je to pravo dato Gradu Beogradu. Taj Ustav je donela i Demokratska stranka čiji je Jovanović tada bio član. Shodno tome, besmislena je primedba Nikole Jovanovića, da su Statutom ukinuta opštinska pravobranilaštva. Opštinska pravobranilaštva služe da na sudu i u drugim sporovima, štite opštinsku imovinu. Već smo objasnili zbog čega opštine nemaju imovinu, pa je logično da opštinska pravobranilaštva pređu u nadležnost grada Beograda, koji je vlasnik imovine.

Pravnik Nikola Jovanović, predlaže jednu protivzakonitu i besmislenu odredbu, izmenu člana 51. Statuta, i zalaže se za bezumno razvlašćivanje gradonačelnika. Kao što je Đilas pre 11 godina doneo višestruko manjkav Statut, tako sada njegov šef odborničke grupe, Nikola Jovanović, predlaže nove nezakonitosti. Podsetimo Nikolu Jovanovića kako je njegov član odborničke grupe, Dragan Đilas, donosio Statut, u vreme kada je bio gradonačelnik.

Većina ljudi je zaboravila kako je Đilas na skandalozan način, pre 11 godina usvojio prethodni Statut. Vaš autor je i tada bio gradski odbornik, i prisustvovao je toj sednici 17.10.2008., i glasao je protiv Statuta. Sam početak te sednice obeležio je skandal Dragana Đilasa, koji je bez povoda izvređao odbornika SRS, Zorana Ognjanovića i celu njegovu porodicu, najgrubljim psovkama koje su pozivale na seksualno nasilje (Odrednica 3.). Kako je Đilas urlao, to je čula cela sala i svi mediji. Gotovo ni jedan medij nije o tome izvestio, a kamoli osudio Đilasa. Đilasu nije palo na pamet da podnese ostavku. Zamislite da su slično tome postupili Zoran Radojičić ili Goran Vesić. Svi mediji bi nedeljama brujali o tome, njih dvojica bi doživeli medijski linč, i podneli bi ostavku. I danas za Đilasa vrede jedni, popustljivi standardi, a za pripadnike vlasti najdrakonskiji aršini. Postavlja se pitanje, zbog čega je to tako? Osnovna razlika između Đilasa, sa jedne, i Radojičića i Vesića, sa druge strane, je ta što se ovaj prvi obogatio baveći se politikom, sumnja se nezakonito, i postao tajkun, dok su Radojičić i Vesić, skromni i vredni ljudi, koji se nisu obogatili ni u politici, niti van nje. Da li je u pitanju ona narodna, para vrti gde burgija neće?

Đilasov Statut je razvlastio prigradske opštine i centralizovao grad. Đilas se tim opštinama i građanima osvetio Statutom, zbog toga što su Đilasovci i tada gubili izbore u tim opštinama. Đilas je prekršio svoje izborno obećanje o decentralizaciji. Građani prigradskih opština su 11 godina morali da putuju i po 50 kilometara, do centra Beograda, zbog dozvola i legalizacije. Došlo je do potpunog zagušenja u tim oblastima. Autor ovog teksta je tada na sednici upozorio na to. Takođe, mi odbornici tadašnje opozicije smo podneli 30 amandmana, koji su odbijeni. Naveli smo da je član Statuta koji predviđa da je grad osnivač televizijskih i radio stanica, novina i drugih sredstava javnog obaveštavanja, protivustavan i suprotan Zakonu o javnom informisanju. Ovo poslednje su potvrdila i sva medijska udruženja, NUNS, UNS, NDNV, ANEM i "Lokal press". Oni su saopštili da će podneti inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Ni o ovom pitanju nije izvestio gotovo ni jedan medij, što je bilo ekstremno neobično zbog toga što su sva medijska udruženja ukazala na protivzakonitost (Odrednice 4. i 5.). Međutim, Đilas i DS su tada imali sve medije pod potpunom kontrolom. Zamislite da je SNS donela Statut koji je protivustavan i protivzakonit. Većina medija bi to sa razlogom osudila.

Zanimljivo je i to što je početkom januara 2018., Balša Božović, poslanik i šef odborničke grupe DS, lansirao niz neistina o tome da SNS namerava da donese novi Statut Beograda, zbog toga što očekuje da će izgubiti gradske izbore i da želi da preko opština vodi Beograd (Odrednica 6.). Balša Božović je tada rekao:“Srpska napredna stranka na svaki način pokušava da zadrži vlast makar u opštinama jer očekuje da će izgubiti izbore u gradu, rekao je on i dodao da će promenom statuta ta stranka, koja je na vlasti u većini opština Beograda, dobiti mogućnost da preko opština vodi Beograd“. Izbore su izgubili SZS, i DS koja je postala vanparlamentarna stranka u Beogradu. SNS je na izborima dobila 45 odsto, SZS 18,9 odsto, a DS 2,2 odsto. Toliko o Božovićevim predviđanjima. Sa druge strane Božović je istog tog dana, pred medijima, neoprezno konstatovao jednu istinu - da u sadržini Statuta nema ničeg spornog (Odrednica 6.). Nacrt Statuta iz januara 2018., je praktično isti kao i ovaj koji je usvojen. Ta tvdrnja Balše Božovića, funkcionera SZS, demantuje neistine koje danas iznosi Nikola Jovanović, šef odborničke grupe SZS, da je novi Statut loš. Funkcioneri SZS nemaju pamćenje duže od pileta, i nesposobni su da se dogovore, usaglase i da priznaju da je novi Statut odličan. Zbog nedostatka argumenata odbornici SZS, prevođeni Đilasom nisu došli na sednicu, nastavljajući petogodišnju praksu nedolaska na sednice, ali su nažalost, nastavili da primaju naknade za svoj nerad.

Rekao sam na početku, da je donošenjem onakvog cezarističkog statuta, Đilas prekršio sva obećanja koja je dao u kampanji 2008. Donošenjem ovakvog Statuta Srpska napredna stranka ispunjava obećanja o decentralizaciji Beograda, iz prošlogodišnje kampanje. Između ostalog, zbog toga je SNS pobedio i 2014. i 2018. godine.

*Autor je politički analitičar i odbornik SNS u Skupštini Beograda