Čuveni kantautor Đorđe Balašević, kako ga mnogi zovu Panonski mornar, najteži period u životu imao je 1999. godine, kada je njegova ćerka Jelena doživela tešku saobraćajnu nezgodu nakon koje je mesecima bila nepokretna i život joj je visio o koncu. Iako je sve do tada bio protivnik tetovaža, Balašević je odlučio da uradi nešto čime će obradovati ćerku, pa se istetovirao.

Osim tetovaže miša Amosa koju ima na levoj ruci, za svoju Jelenu je tada i obrijao glavu.

- Nisam tip koji se tetovira. Ali kad je Jelena doživela tešku saobraćajnu nezgodu, vodila se velika borba za njen život. Sve je bilo protiv nas i činilo se da ona više nikad neće stati na noge. Tada smo joj obećali da će svako od nas učiniti nešto što bi ona volela, a što mi inače nikako ne bismo uradili - izjavio je pevač.

- Mama joj je rekla da će leteti preko okeana, iako se boji letenja. Ja sam pristao da obrijem glavu i uradim tetovažu. Naša ćerka je to poželela i znali smo da će joj to pomoći - objasnio je Đole.

Balašević je već četiri decenije u srećnom braku sa suprugom Oliverom, a osim ćerke Jelene imaju i ćerku Jovanu, kao i sina Aleksu. U novembru prošle godine kantautor je doživeo infarkt, zbog čega je morao da odloži sve predstojeće koncerte, a nakon ugradnje stenta uspešno se oporavio.

Jelena Balašević je u saobraćajnoj nesreći, krajem 1998. godine, u kojoj je slomila vrat, najviše stradala, a ostalima koji su se nalazili u automobilu nije bilo ništa.

- Auto se prevrnuo na krov. Vratni pršljenovi su mi ispali iz kičmenog stuba. To je stvorilo otok na kičmenoj moždini i totalnu oduzetost svih udova. Čini mi se da nikad nisam bila razumnija nego tad. Sudbina je poslala automobil u kom se nalazio momak koji je te večeri diplomirao medicinu. Čučnuo je pored mene u travu i na moje pitanje: "Da li ću moći da hodam?", rekao je: "Hoćeš". Od tog trenutka nisam verovala ni u jedno drugo rešenje - izjavila je Jelena ranije za "Ženu Blic".

Prognoze su bile obeshrabrujuće zbog povrede vratnog dela kičme, ali osmog marta 1999. dogodilo se čudo i Jelena je kući otišla hodajući.

- Mama i ja smo bile same u sobi i rekla sam joj da želim da ustanem. Pridržala me je i uspela sam. Zagrlile smo se i počele da vrištimo od sreće. Nije mogla da mi pomogne neka skupa operacija ili lek. Od roditelja sam dobijala ono što mi je najviše i trebalo. Neograničene količine ljubavi - izjavila je kada je prvi put progovorila o onome što joj se desilo.

Autor: M.K.

<