Dok su dve nesreće, 1985. i 2006. bile sa tragičnim ishodom, poslednja je, što zbog reda vožnje, što zbog ljudskog faktora i prisebnosti radnika Železnica Srbije, prošla bez žrtava i posledica.

Prva velika tragedija, dogodila se 25. januara 1985. godine, u noćnim časovima, kada je u tunelu "Zlatibor", život izgubilo dvoje maloletne dece, devojčica i dečak starih pet godina i još devet starijih osoba, dok je dosta osoba bilo sa ozbiljnim prelomima i traumama.

Do nesreće je došlo zbog odrona,unutar tunela, zbog čega su u akciji spašavanja učestvovali radnici na železnici, pripadnici JNA, vatrogasci, ali i putnici koji su prošli bez povreda. Fotoreporter Miloš Cvetković, bio je među prvima koji su te daleke 1985. godine došli na mesto nesreće, zajedno sa doktorima iz Užica.

Kad su javili, odmah su reagovali iz Užičkog zdravstvenog centra, sa kojima sam i došao na lice mesta. Bilo je puno lekara, ukazivali su pomoć povređenima na licu mesta. Nesreća se desila unutar samog tunela broj 90. Koliko se sećam ljudi su bili u šoku, nisu ni bili svesni šta se dogodilo - rekao je Cvetković.

Nešto više od dve decenije kasnije, 23. januara, 2006. godine, kompozicija sa četiri vagona putničkog elektromotornog voza 6193 na relaciji Bijelo Polje - Podgorica, iskliznula iz šina i survala su se u kanjon Morače na izlazu iz tunela kod Bioča.

Tom prilikom, stradalo su 47 putnika, povređeno je više od 200, od čega je 50 bilo u teškom stanju.

Svedok tragedije Sreten Vuksanović, koji je živeo u blizini tragedije, ispričao je tada kako je čuo najpre neku strašnu lomljavu, a onda video prizor koji nikada neće zaboraviti: plavi voz se bukvalno raspadao na četiri dela, ljudi su ispadali i leteli u smrt, čuli su se krici i plač...

Nisam imao kredita u mobilnom, pa sam nazvao 988 i kazao šta se desilo, a onda su oni iz pošte zvali mene. Potrčao sam gore strmom stazicom, ka onom kršu i lomu, dimu i kuknjavi, i odmah našao dvoje povređene dece koje sam zbrinuo. Zvao sam komšije, a brzo su stigli i spasioci, policija, vatrogasci, doktori - rekao je on tada u razgovoru za medije.

Za nesreću je okrivljen mašinovođa Slobodan Drobnjak koji je osuđen na šest godina zatvora, a 11 zaposlenih u crnogorskoj "Želježnici" je oslobođeno odgovornosti.

Treća nezgoda, koja se dogodila 22. januara ove godine, a u kojoj samo pukim sticajem okolnosti nije bilo povređenih, dogodila se na pravcu između Sevojna i Užica.

Naime, samo zahvaljujući redu vožnje, po kome iza podneva ne saobraćaju vozovi na ovoj deonici, ali i prisebnosti jednog železničara , na ovoj je deonici barske pruge izbegnuta tragedija.Dok su njegove kolege iskočile iz vozila teškog desetak tona, on je hrabro ostao unutar drezine pokušavajući da je zaustavi.

Kako se navodi, radnici železnice su krenuli ovim vozilom iz pravca Požege prema Priboju, zbog intervencije na pruzi. Do otkazivanja rada kočnice, došlo je negde ispred železničke stanice Sušica u podnožju Zlatibora, 15 kilometara od Užica.

Agonija je potrajala više od 20 kilometara, brzinom od 40 do 50 kilometara na čas, u delu gde je makimalna brzina 30 kilometar, kada se vozilo napokon zaustavilo.

Tokom prolaska kroz železničku stanicu "Užice" izbegnuta je veća tragedija, jer se u tom trenutku, srećom, na sporednom koloseku, nalazio putnički voz za Prijepolje.