Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je na panelu o potrebi uvođenja treće doze vakcine protiv korona virusa da se zalaže za to, i da tu treću dozu primarno dobiju osetljivije kategorije punoletnog stanovništva - starija populacija i hronični bolesnici.

"Mi smo kao zemlja napravili veliki posao pre osam meseci nabavkom velikih količina vakcina, jedini smo u svetu ponudili četiri vrste vakcine i za svaku pohvalu je bila ta nabavka, mada ne znamo ; pod kojim je to uslovima uradjeno. Ali, sramno smo omanuli kada je reč o obuhvatu", rekao je Radovanović i dodao da je Srbija sada u dnu evropske liste po broju vakcinisanih.

Govoreći o nedovoljnom broju vakcinisanih, profesor Radovanović je ukazao da u narodu postoji visoka doza skepticizma, jer su krizni štab i zdravstvene vlasti obmanjivale ljude što se tiče broja obolelih i umrlih, pa je posledica toga bio neutemeljeni optimizam, a potom se, kad se sve otkrilo, kod ljudi stvorila odbojnost prema informacijama iz zvaničnih izvora.

"Možemo da se zanosimo da je 50 odsto ljudi vakcinisano, ali tu su samo punoletni, dok se kolektivni imunitet računa prema celokupnoj populaciji, zatim neki od njih dobili su samo jednu dozu, treće - ni najbolje vakcine ne pružaju 100 odsto punu zaštitu, i četvrto kineska vakcina lošije deluje kod starijih osoba", rekao je Radovanović.

Prema njegovim rečima treća doza vakcine bila bi neophodna jer zaštitna moć vakcina vremenom opada, a takođe postoji preklapanje u statističkim podacima o vakcinisanima i onima koji su preležali kovid, pri čemu takodje treba imati u vidu da oni koji su odbolovali korona virus prošle godine u ovom trenutku imaju manje antitela da bi bili zaštićeni.

Profesor Radovanović ocenio je da bi u petom talasu koji neće imati razmere kao prethodna dva sa 5.000 ili 8.000 ljudi dnevno, vrlo verovatno u narednih nekoliko nedelja bez energičnijih protivepidemijskih mera i većeg obuhvata vakcinacijom, u prvoj polovini septembra broj obolelih mogao da pređe 1.000 dnevno.

Docent Medicinskog fakulteta u Beogradu Emina Milošević rekla je da je u ovom trenutku reproduktivna moć delta soja virusa korona veća od prethodnih sojeva, i tolika da jedna osoba u proseku zarazi sedmoro drugih.

"Posledica toga je da je prag za dostizanje kolektvnog imuniteta sada podignut na viši nivo. Znači, ako računamo na osnovu trenutnih karakteristika epidemije, obuhvat vakcinacije mora da bude 90 odsto, i to ne punoletnih nego celokupne populacije, da bismo dostigli kolektivni imunitet", objasnila je Milošević.

Prema njenim rečima, nije dobro kalkulisati sa procentima vakcinisanih, već treba ići na maksimalan obuhvat svih onih koji pravno ispunjavaju uslove, tačnije od dece uzrasta 12 godina i svih starijih, jer kako je dodala veoma su retke osobe koje imaju uslove za kontraindikaciju i opravdanje za neodazivanje pozivu na vakcinaciju.

Apelovala je na zdravstvene vlasti i Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" koji raspolaže statističkim podacima, da to iskoriste i analiziraju podatke o vakcinisanima, pozitivno testiranima i onima koji ipak obole nakon vakcinacije, da bi se tačno videlo ko su kritične grupe, kome bi trebalo preporučiti treću dozu i u kom vremenskom periodu.

Milošević je upozorila i da je strogo protiv toga da se od ljudi traži da rade test na antitela da bi eventualno dobijali treću dozu vakcine, ocenivši da se nada da neće biti takvih zloupotreba, jer u Srbiji nema takozvanog korelata protekcije, to jest testa koji će precizno odrediti ko je zaštićen i kojim antitelima.

Prema njenim rečima treća doza vakcine protiv kovida 19 potrebna je svima, ali kada bi je trebalo primiti, mogla bi da pokaže samo sveobuhvatna i kontinuirana analiza podataka kojih već ima, a u situaciji gde je novac problem, dovoljno je tu procenu dobiti na osnovu brojeva o tome koliko je obolelo već vakcinisanih, i da li je neko oboleo, ili pozitivno testiran.