On je pred svim okupljenima vidno skrah održao potresni govor, u kom se prisetio Marka, njihovih zajedničkih anegdota...

Marka sam upoznao 2005. godine u Dadovu, radili smo neku novogodišnju tezgu... Sećam se, jednom smo igrali preferans i rekao mi je:"Toliko mi karta ne ide, mora da me negde čeka Žizel Bundšen". Taj osmeh, ta šala, to što je nosio sa sobom kao štit, kao zaštitni znak... - započeo je Biković, koji je potom nastavio:

Znam da nije mnogo ponosan na to što piše... Napisao je kratki akrostih koji glasi:"Dao si mi afirmaciju i pažnju, dao sam ti osobenost i talenat, vredelo je", bio je posvećen Dadovu. Uz napomenu da ni ja nešto nisam ponosan na to, ja sam Marku jedan akrostih napisao, pošto znam da ih je voleo - ispričao je glumac, koji je potom pročitao akrostih, pa se uplakan od kolege oprostio rečima:"Vidimo se, Marko".

Pogledajte:

Komemoraciji prisustvuju i Milica Milša, Slobodan Boda Ninković, Petar Benčina, Dejan Lutkić, Sandra Bugarski, Srđan Timarov, Pavle Pekić, Vesna Čipčić...

Autor: pink.rs