Reč je o devet osoba koje rade na tehničkim delovima posla u odeljenjima za konvencionalni nadzor, elektronski nadzor i na odeljenju za eksploataciju i prezentaciju.

- Te osobe su svedoci u postupku koji se vodi protiv Bagzija. To su ljudi koji obavljaju tehnički deo posla. Tu ima stručnjaka za IT, mašinskih inženjera... To je ekipa koja služi za "otvaranje" telefona, kucanje transkripta, ljudi koji su na terenu za praćenje... Dakle, nije reč o nekim, da tako kažem, zvučnim imenima, inspektorima, šefovima, načelnicima... nego o "običnim operativcima" koji rade na tom odeljenju koje je u "kritičnom" trenutku bilo pod Bagzijevom ingerencijom. Od njihovih iskaza i svedočenja zavisi u kom pravcu će sve da ide - kaže za "Blic" izvor blizak ovom slučaju.

Dejan Milenković je početkom septembra prošle godine smenjen, a na toj funkciji je bio od 2015, kada ga je, navodno, postavila tada "svemoćna" Dijana Hrkalović. On je sada glavni svedok u postupku koji je vodi protiv nje za trgovnu uticajem, dok je protiv njega podignuta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja.

Inače, on je Unutrašnjoj kontroli MUP u dva navrata ispričao sve o zloupotrebama u istrazi ubistva karatiste Vlastimira Miloševića 30. januara 2017. godine u centru Beograda, poznatijeg kao "ubistvo na tramvajskim šinama". Tačnije, on je izjavio da je Dijana usporila dostavljanje izveštaja iz telefona koji je navodno bio u vlasništvu Veljka Belivuka i osobe i njegovog klana. Zbog kašnjenja izveštaja jedno suđenje je moralo da se odloži.

Nekoliko meseci nakon njegove smene, krajem januara prošle godine, Milenković je pozvan na saslušanje u Tužilaštvo za organizovani kriminal, u sklopu istrage o prisluškivanju predsednika Aleksandra Vučića.

Tamo je sa još nekoliko desetina pripadnika policije dao iskaz o prisluškivanju predsednika, a kako su mediji posle toga preneli, tada je ukazao na to da je do prisluškivanja došlo po direktnom nalogu Dijane Hrkalović.

Nju je ponovo optužio i u petak, kada je policiji rekao da je upravo zbog Dijane Hrkalović izveštaje o otvaranju mobilnih telefona nađenih nakon ubistva karatiste Miloševića dostavio kasno, zbog čega tužilaštvo nije moglo da se spremi za taj sudski proces.

Upravo ti operativci koji su radili na otvaranju moblnih telefona, pisanja transkripta... će biti glavni svedoci koji će u skorije vreme biti ispitani u Specijanom sudu.

- Oni treba da kažu ko im je rekao kojim tempom da rade na slučaju ubistva na šinama i kada da dostave gotov materijal. Takođe bi trebalo da ispričaju šta ih je sve Dejan Milenković terao da urade, odnosno, ne urade - kaže naš sagovornik.

Kako funkcioniše Služba za specijalne istražne metode?Služba za specijalne istražne metode koju je vodio Bagzi je organizaciona jedinica u okviru Uprave kriminalističke policije, koja se bavi sprovođenjem posebnih dokaznih radnji, specijalnim istražnim tehnikama, u cilju prikupljanja dokaza i rasvetljavanja krivičnih dela za koja je zakonom predviđena primena posebnih dokaznih radnji. Prevedeno na narodski rečnik - to je sektor za praćenje i dokumentaciju - služba koja prati i prisluškuje.

U okviru Službe za specijalne istražne metode formirana su tri odeljenja:

- Odeljenje za konvencionalni nadzor

- Odeljenje za elektronski nadzor

- Odeljenje za eksploataciju i prezentaciju

Odeljenje za konvencionalni nadzor u svom sastavu ima Odsek za koordinaciju i praćenje operacija i Odsek za tehničku podršku operacija.

Takođe, Odeljenje za elektronski nadzor u svom sastavu ima Odsek za elektronski nadzor telekomunikacija, Odsek za primenu operativno-tehničkih sredstava fizičkog nadzora, Odsek za obezbeđivanje i analizu elektronskih dokaza i elektronska forenzička veštačenja i Odsek za komandno-kontrolni centar.

Odeljenje za eksploataciju i prezentaciju mera u svom sastavu ima Odsek operativno-tehničkog centra i Odsek za eksploataciju i prezentaciju. U prevodu, tek treba da "ispliva" ko je šta, za koga ali i kako radio…

Ta služba je deo UKP kojom se dakle obavlja prisluškivanje i tajno praćenje osumnjičenih za krivična dela na teritoriji cele Srbije. Ona je jedna od 11 službi i odeljenja koja funkcionišu u okviru UKP-a.

Inače, ova služba, odnosno sam UKP da bi stavio nekoga na mere mora prvo da dobije tehničku podršku od BIA.

Podsetimo i da je Dijana Hrkalović bila u BIA iz koje je i prešla u MUP. Recimo, jedan od zvulnijih imena koji je radio u ovoj službi bio je Nikola Kuveljić koji je iz specijalnih istražnih metoda (SSIM) kasnije prebačen u OPA, koju je takođe osnovala Hrkalović, a koja je deo SBPOK-a u čijem je samom vrhu tada bio Goran Papić.

Koje posebne mere za tajno prikupljanje podataka policija primenjuje?Policiji može da primenjuje deset posebnih mera za prikupljanje podataka: (1) nadzor nad sumnjivim transakcijama, (2) tajni nadzor komunikacije, (3) tajno praćenje i snimanje, (4) zaključivanje simulovanih poslova, (5) računarsko pretraživanje podataka, (6) primena kontrolisane isporuke, (7) angažovanje prikrivenog islednika, (8) pribavljanje evidencije o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji, korišćenim baznim stanicama i lociranju mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, (9) policijsko opažanje, opserviranje i (10) primena mera ciljanje potrage.

Tajni nadzor komunikacije obuhvata nadzor komunikacije koja se obavlja telefonom ili drugim tehničkim sredstvima, nadzor elektronske i obične pošte i zaplenu pisama i drugih pošiljki, kao i pribavljanje listinga telefonskih razgovora.

Osim presretanja komunikacije, odnosno prisluškivanja, nadzor se u nekim slučajevima svodi na pristup zadržanim podacima o elektronskoj komunikaciji – između koga se komunikacija vodila, kada i koliko dugo, sa koje lokacije i kog uređaja, ali bez uvida u njen sadržaj.

Tajno praćenje i snimanje primenjuje se radi otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu i utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari.

Tajno praćenje i snimanje uključuju korišćenje tehničkih sredstava za fotodokumentovanje i snimanje razgovora, odnosno komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen, kao i postavljanje tehničkih sredstava za snimanje u prevoznim sredstvima i prostorijama. Ova mera se razlikuje od tajnog nadziranja i osmatranja, koja se takođe sprovodi na javnim mestima, ali se time ne zadire u pravo na privatnost bilo kog lica.

Simulovani poslovi odnose se na simulovanu kupovinu, prodaju ili pružanje poslovnih usluga, kao i na simulovano davanje i primanje mita.

Simulovanom radnjom ovlašćeno lice nadležnog organa koji sprovodi ovu meru, ostvaruje formalna obeležja krivičnog dela (npr. kupuje drogu), ali pošto nije reč o stvarnom, nego o simulovanom učestvovanju, isključuje se protivpravnost ovog dela.

Računarsko pretraživanje podataka obuhvata kompjutersko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka sadržanih u evidencijama koje vode različiti organi i ustanove, te njihovo upoređivanje s podacima koji se već nalaze u bazama podataka nadležnog organa, a odnose se na vrstu krivičnog dela, karakteristike njegovog izvršenja ili na određena osumnjičena lica.

To mogu biti podaci o prelasku granice, osiguranju života i imovine, prihodima, plaćenom porezu, kretanju novca na bankovnim računima, dozvolama za držanje oružja, obavljanju službe u posebnim vojnim i policijskim jedinicama, dobijenim dozvolama za upravljanje prevoznim sredstvima i slični podaci.

Kontrolisana isporuka je mera kojom se dozvoljava da, uz znanje i pod nadzorom nadležnih organa, nezakonite ili sumnjive pošiljke budu isporučene u okviru teritorije Republike Srbije, kao i da uđu, pređu ili izađu sa teritorije Republike Srbije. Ova specijalna mera je nezamenljiva kad je reč o otkrivanju ilegalna trgovina drogom, ilegalnog transporta opojnih droga, ali je veoma pogodna i za otkrivanje krijumčarenja svih drugih roba.

Pravi se razlika između nezakonite i sumnjive pošiljke. Nezakonita pošiljka sadrži stvari čiji je promet zabranjen (npr. drogu) ili se nalaze pod posebnim režimom (npr. oružje). Sumnjiva pošiljka je ona za koju postoje osnovi sumnje da se nezakonita isporuka skriva i prikazuje kao zakonita.

Angažovanje prikrivenog islednika je mera koja se primenjuje za otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela organizovanog kriminala tako što se posebno obučeni službenik nadležnog organa, sa lažnim identitetom i ispravama, ubacuje u kriminalnu organizaciju radi otkrivanja njenih vođa, članova i kriminalne delatnosti kojom se organizacija bavi. Licu koje je u ulozi prikrivenog islednika mogu se izdati lične isprave sa izmenjenim podacima i mogu se izmeniti podaci o njemu u bazama podataka radi zaštite njegovog identiteta. On ne sme da podstrekava druga lica na izvršenje krivičnih dela.

Takođe, Odeljenje za elektronski nadzor u svom sastavu ima Odsek za elektronski nadzor telekomunikacija, Odsek za primenu operativno-tehničkih sredstava fizičkog nadzora, Odsek za obezbeđivanje i analizu elektronskih dokaza i elektronska forenzička veštačenja i Odsek za komandno-kontrolni centar.

Odeljenje za eksploataciju i prezentaciju mera u svom sastavu ima Odsek operativno-tehničkog centra i Odsek za eksploataciju i prezentaciju. U prevodu, tek treba da "ispliva" ko je šta, za koga ali i kako radio…

Ta služba je deo UKP kojom se dakle obavlja prisluškivanje i tajno praćenje osumnjičenih za krivična dela na teritoriji cele Srbije. Ona je jedna od 11 službi i odeljenja koja funkcionišu u okviru UKP-a.

Inače, ova služba, odnosno sam UKP da bi stavio nekoga na mere mora prvo da dobije tehničku podršku od BIA.

Podsetimo i da je Dijana Hrkalović bila u BIA iz koje je i prešla u MUP. Recimo, jedan od zvulnijih imena koji je radio u ovoj službi bio je Nikola Kuveljić koji je iz specijalnih istražnih metoda (SSIM) kasnije prebačen u OPA, koju je takođe osnovala Hrkalović, a koja je deo SBPOK-a u čijem je samom vrhu tada bio Goran Papić.

Koje posebne mere za tajno prikupljanje podataka policija primenjuje?Policiji može da primenjuje deset posebnih mera za prikupljanje podataka: (1) nadzor nad sumnjivim transakcijama, (2) tajni nadzor komunikacije, (3) tajno praćenje i snimanje, (4) zaključivanje simulovanih poslova, (5) računarsko pretraživanje podataka, (6) primena kontrolisane isporuke, (7) angažovanje prikrivenog islednika, (8) pribavljanje evidencije o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji, korišćenim baznim stanicama i lociranju mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, (9) policijsko opažanje, opserviranje i (10) primena mera ciljanje potrage.

Tajni nadzor komunikacije obuhvata nadzor komunikacije koja se obavlja telefonom ili drugim tehničkim sredstvima, nadzor elektronske i obične pošte i zaplenu pisama i drugih pošiljki, kao i pribavljanje listinga telefonskih razgovora.

Osim presretanja komunikacije, odnosno prisluškivanja, nadzor se u nekim slučajevima svodi na pristup zadržanim podacima o elektronskoj komunikaciji – između koga se komunikacija vodila, kada i koliko dugo, sa koje lokacije i kog uređaja, ali bez uvida u njen sadržaj.

Tajno praćenje i snimanje primenjuje se radi otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu i utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari.

Tajno praćenje i snimanje uključuju korišćenje tehničkih sredstava za fotodokumentovanje i snimanje razgovora, odnosno komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen, kao i postavljanje tehničkih sredstava za snimanje u prevoznim sredstvima i prostorijama. Ova mera se razlikuje od tajnog nadziranja i osmatranja, koja se takođe sprovodi na javnim mestima, ali se time ne zadire u pravo na privatnost bilo kog lica.

Simulovani poslovi odnose se na simulovanu kupovinu, prodaju ili pružanje poslovnih usluga, kao i na simulovano davanje i primanje mita.

Simulovanom radnjom ovlašćeno lice nadležnog organa koji sprovodi ovu meru, ostvaruje formalna obeležja krivičnog dela (npr. kupuje drogu), ali pošto nije reč o stvarnom, nego o simulovanom učestvovanju, isključuje se protivpravnost ovog dela.

Računarsko pretraživanje podataka obuhvata kompjutersko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka sadržanih u evidencijama koje vode različiti organi i ustanove, te njihovo upoređivanje s podacima koji se već nalaze u bazama podataka nadležnog organa, a odnose se na vrstu krivičnog dela, karakteristike njegovog izvršenja ili na određena osumnjičena lica.

To mogu biti podaci o prelasku granice, osiguranju života i imovine, prihodima, plaćenom porezu, kretanju novca na bankovnim računima, dozvolama za držanje oružja, obavljanju službe u posebnim vojnim i policijskim jedinicama, dobijenim dozvolama za upravljanje prevoznim sredstvima i slični podaci.

Kontrolisana isporuka je mera kojom se dozvoljava da, uz znanje i pod nadzorom nadležnih organa, nezakonite ili sumnjive pošiljke budu isporučene u okviru teritorije Republike Srbije, kao i da uđu, pređu ili izađu sa teritorije Republike Srbije. Ova specijalna mera je nezamenljiva kad je reč o otkrivanju ilegalna trgovina drogom, ilegalnog transporta opojnih droga, ali je veoma pogodna i za otkrivanje krijumčarenja svih drugih roba.

Pravi se razlika između nezakonite i sumnjive pošiljke. Nezakonita pošiljka sadrži stvari čiji je promet zabranjen (npr. drogu) ili se nalaze pod posebnim režimom (npr. oružje). Sumnjiva pošiljka je ona za koju postoje osnovi sumnje da se nezakonita isporuka skriva i prikazuje kao zakonita.

Angažovanje prikrivenog islednika je mera koja se primenjuje za otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela organizovanog kriminala tako što se posebno obučeni službenik nadležnog organa, sa lažnim identitetom i ispravama, ubacuje u kriminalnu organizaciju radi otkrivanja njenih vođa, članova i kriminalne delatnosti kojom se organizacija bavi. Licu koje je u ulozi prikrivenog islednika mogu se izdati lične isprave sa izmenjenim podacima i mogu se izmeniti podaci o njemu u bazama podataka radi zaštite njegovog identiteta. On ne sme da podstrekava druga lica na izvršenje krivičnih dela.