AKTUELNO

Za sve one koji su do sad badnjake kupovali na pijacama i ulicama, a žele da krenu u Badnje jutro u prvu seču badnjaka, predstavljamo običaje koji se pritom poštuju, prema srpskoj tradiciji.

Božić i slava su najpoznatiji i najpopularniji praznici u našem narodnom kalendaru. Nasleđeni su iz starinske religije, a tokom vremena su dobili sankciju crkve i hristijanizovali se, uključivši u sebe različite hrišćanske simbole, koji su nekada služili kao različiti rituali. Jedan od takvih je i seča Badnjaka, običaj po kojem se dan pre Božića i naziva Badnjim danom. 

Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću, da bi ga domaćin u svoj dom uneo tek uveče, zajedno sa slamom i pečenicom. 

Badnjak se, dakle, seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak, jer je obavezno da ide neko ko je mlad. Drvo koje se bira za badnjak je skoro uvek mladi hrast ili cer. Veoma retko, ako je takav predeo, bira se jela ili bor.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući.

Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća kao da se radi o živoj osobi "Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić". U nekim krajevima domaćin prvo prinosi darove badnjaku, vino ili med, pa potom pristupa seči.

Kako nalaže narodno verovanje, prvi udar sekirom ide ukoso i to sa istočne strane. Badnjak se seče sa tri snažna udarca, a ono što sekira ne poseče, dovršava se lomljenjem i uvrtanjem, odnosno sukanjem, kako se to u pojedinim delovima Srbije naziva.

Poželjno je da svaki badnjak ima jedan takav deo, koji se često naziva bradom. Prilikom seče se vodi računa da badnjak padne direktno na zemlju, jer je loš znak da se zaustavi na nekome drvetu. 

Foto: Pink.rs

U nekim delovima naše zemlje, običaj je da se ostavi nešto, na mestu na kojem je nekad stajalo stablo. Tako se, u Šumadiji, na panj ostavlja polovina pogače, dok se druga polovina pojede pri povratku kući, dok se u nekim delovima istočne Srbije i Kosova, oko badnjaka obavija muška košulja. 

Nakon seče badnjaka, prekida se tišina i odlazi se kući uz prazničnu pesmu.

Badnjak preko dana stoji napolju. U nekim delovima Srbije ga oblače u košulju. Uveče, pred večeru, unosi se u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin badnjak stavlja uz ognjište.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Badnjak se, u nekim krajevima, prvo celiva i maže medom. Potom se pali i pristupa se “džaranju”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.

Autor: I.P.

#Badnjak

#Badnji dan

'