Bilo da je reč o nerviranju usled online nastave i možda nerazumevanja određenog gradiva, nemogućnosti viđanja prijatelja ili pak nekom drugom stresoru, roditelj u nekoliko koraka može da pomogne detetu da se oseća znatno bolje.

1. Postavljajte mu pitanja otvorenog tipa

Da biste zaista mogli da pomognete detetu i uopšte saznate šta ga muči, nije dovoljno samo da vidite na njegovom licu da nešto nije u redu. Morate mu postavljati pitanja i to pitanja otvorenog tipa. To su pitanja koja zahtevaju pojašnjenje i opširniji odgovor te su u suprotnosti s pitanjima na koja se može dati samo kratki pozitivan ili negativan odgovor.Takva pitanja će podstaći vaše dete da se polako otvara i kaže vam šta ga muči. Pritom možete da koristite i tzv. ja-poruke, kojima ćete pokazati kako se vi osećate zbog toga što vidite da se i ono oseća loše. To je deo tzv. pozitivnog roditeljstva, čiji je cilj usmeriti se samo na određenu situaciju, a ne na dete kao osobu. Na primer, možete da kažete: Primećujem da nešto nije u redu i to me čini tužnom. Šta se dogodilo?

2. Zagrlite ga

Kada nas neko zagrli, odmah se osećamo bolje, sigurnije i voljenije. No zagrljaji ne bi smeli da budu deo svakodnevice samo onda kada je detetu teško. Štaviše, zagrljaji bi trebalo da postanu naša rutina. Istraživanje koje je sa saradnicima sprovela Sonja Ljubomirski na svojim studentima, pokazalo je da su oni koji prime do pet zagrljaja dnevno neuporedivo srećniji od onih koji se ne grle. Naime, tokom zagrljaja u našem telu se oslobađa hormon sreće, a to će uticati i na detetovo raspoloženje.

3. Pomozite mu

Jednom kad saznate zašto dete ima loš dan, bilo da je reč o poteškoćama s rešavanjem domaćih zadataka, teškim nošenjem s pandemijom zbog koje ne može da viđa prijatelje kao ranije ili mu jednostavno nedostaje njegova svakodnevica na koju je bilo naviklo pre svega ovoga, vreme je da mu pomognete.Međutim, nemojte u svoje ruke preuzimati rešavanje svih njegovih problema jer to, dugoročno gledano, može da ima loše posledice, pa kasnije, kad odraste može da bude vrlo nesigurna i nesamostalna osoba. Budite tu kao usmerivač. Predložite mu rešenja, ali nemojte uticati na njega da zaista mora i da ih izvrši, posebno ako je reč o nešto starijem detetu ili adolescentu.

4. Dajte mu do znanja da će proći i najteži dani

Iako mi odrasli često zaboravimo da i detinjstvo ima svoje izazove, te ga se sećamo najčešće kao najbezbrižnijeg razdoblja u životu, ono i te kako ima svoje uspone i padove. Deca, iako još u razvojnoj fazi, moraju da se nose s usamljenošću, traženjem svog mesta pod suncem, zahtevnim školskim obvezama, izazovima koje donose društvene mreže i generalno digitalizacija života.No, najvažnije je da detetu date do znanja da će sve to proći. Bilo da je reč o teškom gradivu, nesrećnim prvim ljubavima ili osećaju izolovanosti od prijatelja, budite detetu podrška i recite mu da će sve to proći. Da bi priča njemu bila uverljivija, poslužite se nekim primerom iz svojih mladalačkih dana.

5. Zajedno isprobajte nešto novo

Kako bi skrenulo misli s problema i na neki način ga "prespavalo" pa se njegovom rešavanju posvetilo za koji sat ili sutradan, isprobajte s detetom nešto novo, nešto zbog čega će se dobro osećati. Kao roditelj, trebalo bi da poznajete jake i nešto manje jake strane svog deteta pa u skladu s tim odredite i nove aktivnosti.Na primer, ako znate da dete ima strah od časa fizičkog jer se ne oseća dovoljno kompetentnim za sport, nemojte u tu novu aktivnost uključivati ništa što bi ga podsećalo na to. Na kraju, cilj je da s tom novom aktivnošću malo rastrese misli, oseća se snažno i samouvereno kako bi kasnije moglo da se nosi s rešavanjem problema.

<