Budi milijarde ljudi širom Planete svakoga jutra, ali malo ljudi je upoznato sa tim koliko kafa može biti opasna. Evo i kada.
Čime je bogata kafa? Sadrži celulozu, masti, vodu, šećere, kiseline, kofein i etarska ulja. Od mineralnih materija su prisutni kalijum i magnezijum, a od vitamina niacin (B3). Bogata je antioksidansima. Kancerogeno jedinjenje Prženjem kafe na 250-300°C dolazi do stvaranja akrilamida, koji je kancerogen. Istraživanjem je dokazano da kuvanjem, prženjem i pečenjem hrane (posebno hrane koja sadrži skrob) na visokim temperaturama (iznad 120°C) dolazi do nastanka akrilamida. Najviše ga ima u čipsu i pomfritu. Nije prisutan u kuvanoj hrani. Akrilamid je pronađen i u šljivama, osušenim kruškama i crnim maslinama. Kafa bez kofeina Uklanjanje kofeina se vrši dok je kafa zelena i nepečena. U te svrhe se koristi voda.
Proteini i šećeri se takođe rastvaraju u vodi, pa se radi njihovog očuvanja dodaju dihlormetan, etil acetat i ugljen dioksid. Istraživanja su pokazala da postoji verovatnoća da je dihlormetan kancerogen.
Foto: Pixabay.com
Za razliku od kafe sa kofeinom, ne sprečava apsorpciju vitamina i minerala. Ipak, treba obratiti pažnju na postupak kojim se uklanja kofein, odnosno da li se koriste hemikalije.Kofeina ima i u čaju, gaziranim i energetskim pićima, u nekim tabletama protiv glavobolje i gripa.
Ekstrakt kafe se dobija tako što se pečena, mlevena kafa ekstrahuje vodom, nakon čega se uparava ili suši. Surogat kafe mešanjem kafe sa pšenicom, ječmom, raži i drugim žitaricama dobija se surogat. On je jeftiniji i lošijeg je kvaliteta od kafe.Ukoliko niste sigurni da li je kafa koju ste kupili surogat ili ne, izvršiti proveru na sledeće načine.
U čašu hladne vode sipati malo kafe. Nakon pola sata proveriti da li je kafa na površini ili se spustila na dno. Ako je na dnu, u pitanju je surogat.
Drugi način je da se u napravljenu kafu potopi kocka šećera. Ukoliko se kocka oboji u crveno, a ne u smeđe, u pitanju je surogat.
Lekovita svojstva Kafa povećava koncentraciju, poboljšava raspoloženje, smanjuje anksioznost, štiti od dijabetesa tipa 2, od Parkinsove i Alchajmerove bolesti. Preporučuje se jedna ili dve šoljice kafe dnevno, ali ne i više.
Ukoliko se pretera sa konzumiranjem, dolazi do nesanice, glavobolje, nervoze, lupanja srca, depresije, opadanja koncentracije, a stvara se i zavisnost. Kafa povećava krvni pritisak, nakon čega naglo opada. Iz tog razloga se ne preporučuje ljudima sa niskim pritiskom.
