Kako razlikovati blagu od umerene i teške depresije, i na koji način možemo sebi pomoći uovoj napetoj svakodnevnici, otkriva nam uvaženi stručnjak, specijalista psihijatrije prof.dr Slavica Đukić Dejanović.

Infekcija COVID-19 praćena „tihom pandemijom“ mentalnih problema kod ogromnog brojaljudi na svetu, zbog čega je neophodno odrediti adekvatne mere sprečavanja, ranog otkrivanja,valjanog ublažavanja i lečenja simptoma, kao i sugestije za korektno funkcionisanje osoba kojesu pogođene ovim problemom.

Sprečavanje i ublažavanje simptoma depresivnosti se posebno odnosi na tri rizične grupeosoba i to onih:

- Kod kojih je konstatovana infekcija kovidom

- Koji su, iz profesionalnih razloga, u prvoj liniji kontakta sa obolelima

- Koji su izgubili svoje najbliže zbog smrtnog ishoda tokom infekcije, ili onih koji strepe da ćeizgubiti svoja radna mesta zbog novonastale situacije.

Broj osoba koje imaju potrebu za stručnom podrškom i broj raspoloživih stručnjaka za mentalnozdravlje tokom pandemije nisu usklađeni. Prvih je sve više, a drugih, zbog angažovanosti uCovid sistemu, bolesti ili izolacije je manji.

Posebno pažnju treba obratiti na simptome depresivnosti. Istraživanja pokazuju da tokompandemije jedna od deset osoba izveštava o sopstvenom depresivnom raspoloženju. Ovakonstatacija ima univerzalni karakter, tipična je za čitav svet, što je pokazala američka studija 1 .U prvoj polovini 2019. godine 6,6% testiranih imalo je simptome depresije. U maju 2020. godinetaj procenat je iznosio je 24.4 % , a u decembru 2020. godine čak je bio preko 30 %. Depresivnaosoba je nesrećna, utučena, tužna, očajna i bespomoćna. Da bi se konstatovala depresivnaepizoda, simptomi kod obolelog traju najmanje dve nedelje. Kriterijumi za određivanjeintenziteta (težine) depresivne bolesti su jasno definisani, te sama epizoda može biti blaga,umerena i teška. Broj simptoma zapravo određuje težinu kliničke slike.

„Tipični“ simptomi depresije su: depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja ilizadovoljstva i smanjenje energije ili pojačan zamor. U takozvane „ostale“ simpotome depresijespadaju: pad koncentracije, smanjeno samopouzdanje, osećanje krivice i bezvrednosti,pesimističan pogled na budućnost, poremećaj ciklusa spavanja i budnosti, poremećaj apetita,sklonost ka samopovređivanju ili suicidu… Među psihološkim simptomima javlja senemogućnost uživanja, perfekcionizam, pesimizam, neodlučnost, kognitivna distorzija (pojavada neko negativno doživljava stvarnost, pa pojačava negativne misli i emocije). Ponašanje kojeotkriva depresiju jeste plačljivost, svadljivost, izlivi besa, socijalno povlačenje, radoholičnoponašanje ili zloupotreba supstanci. Česte su stomačne, seksualne, kardiološke smetnje, kao ibolovi u različitim delovima tela.

Dijagnostikovanje blage depresivne epizode, podrazumeva da osoba ispoljava najmanje dva„tipična“ simptoma i dva simptoma koje nominujemo kao „ostali“ simptomi. Kada je u pitanjuumereno teška epizoda, osobu karakteriše, najmanje dva „tipična“, ali i najmanje 4 takozvana„ostala“ simptoma, dok se teška depresivna epizoda karakteriše ispoljavanjem sva 3 „tipična“ inajmanje 5 takozvanih „ostalih“ simptoma.

Šta nacionalni i međunarodni vodiči preporučuju za tretman depresije

U tretmanu blage depresivne epizode kao i kratkotrajne, depresije odraslih - prva linija nisuantidepresivni lekovi. (kod blage depresivne epizode primena medikamenata je jedino opravdanaukoliko je kod obolelog bilo prethodnih epizoda umerenog ili teškog inteziteta i kad simptomitraju duže od dva do tri meseca). Osobe sa blagom depresijom dobro reaguju na savetodavnestručne intervencije, primenu psihoterapije i suplementa kao što je Tensilen® na bazi SAM-e(prirodna supstanca važna za stvaranje hormona serotonina, noradrenalina i dopamina- koji suvažni za dobro raspoloženje) i kompleksa B vitamina.

Oboleli sa umerenim ili teškim oblicima depresivne epizode iziskuje pregled i dijagnozupsihijatra, i u sklopu terapijskog tretmana treba da dobiju antidepresiv. Znanja o depresivnosti idepresivnim epizodama, kao i o težini patnji osoba sa depresijom treba poboljšati međuzdravstvenim radnicima, ali i u opštoj populaciji. Od pomoći bi mogli biti edukativni programi uokviru kojih bi i zdravstveni radnici i osobe sa tegobama mogle da savladaju relativnojednostavnu primenu testova za samoprocenu depresivnosti.

*Međunarodna klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema, 10 revizija (skraćeno: MKB-10; takođe je u upotrebi i engleska skraćenica ICD-10, premaoriginalnom naslovu: International Statistical Classification of Diseases and Related HealthProblems)

Autor: M.M.