Sagovornici Pinka imaju podeljena mišljenja o promenama koje donosi Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika – jedni ističu je uvođenje doživotnog zatvora neophodno kako bi se, pre svega, sprečilo ponavljanje krivičnog dela, dok dugi smatraju da se takvim sankcijama krši Ustav i međunarodni ugovori koje je Srbija potpisala.
Maja Atanacković, advokat i član Fondacije Tijana Jurić podseća da je ta Fondacija počela da radi na izmeni Krivičnog zakona krajem 2016. godine.
- Od 2015. godine do kraja 2016. dogodio se veliki broj ubistava maloletnih lica i dece, veliki broj silovanja dece. Smatrali smo da su krivične sankcije koje su tada bile važeće izuzetno niske i da su adekvatne ni sa aspekta generalne, ni sa aspekta specialne prevencije – navela je Atanacković.
Prema njenim rečima, Fondacija Tijana Jurić se nakon ubistva male Anđeline u Zaječaru, u skaldu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obratila predsednicima sudova i tražila da im dostave pismene otpravke presuda gde su žrtve bile deca i maloletne osobe.
Foto: TV Pink Printscreen
- Ono što smo videli iz nekih 80 presuda je bilo poražavajuće. U 80 odsto slučajeva se radilo o povratnicima i to o višestrukim specijalnim povratnicima, licima koja su već pravosnažno osuđena za krivična dela ubistva i silovanja dece. Videli smo da su učinioci podjednako starosti oko 20 i oko 60 godina, a to znači da najoštrija sankcija neće dovesti do toga da se spreči ponavljanje zločina – navela je Atanacković
Kako je dodala, analizom svih slučajeva su utvrdili da je jedina adekvatna kazna doživotni zatvor.
Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić je podsetio da je Fondacija Tijana Jurić pokrenula narodnu inicijativu o tome da li građani Srbije žele doživotni zatvor za ubice dece ili ne.
- Više od 150.000 građana je podržalo ovu inicijativu i država i Ministarstvo pravde su pozitivno odgovorili na nju i mi ćemo prema Vladi uputiti predlog da imamo doživotni zatvor i to upravo za ubice dece – naveo je Ilić.
On je ocenio da je postupak uvođenja doživotnog zatvora jedan od najtransparentnijih postupaka i sa jednom od najdužih javnih rasprava.
Ilić je podsetio da je prvi put još 2015. godine predloženo da doživotni zatvor bude vrsta sankcije.
Foto: TV Pink Printscreen
- Tada je došlo do polemike u javnosti, zastali smo i pustili da stvar teče. U međuvremenu je pokrenuta narodna inicijativa. Ako više od 150.000 građana traži uvođenje doživotnog zatvora. Da li država na to treba da bude nema? – naveo je on.
Ilić je ukazao da doživotni zatvor ima gotovo cela Evropa.
Milena Vasić iz YUCOM-a i Komiteta pravnika za ljudska prava smatra da postoje ozbiljne povrede Ustava i međunarodnih ugovora koje je Srbija ratifikovala i potpisala.
Foto: TV Pink Printscreen
- To se pre svega odnosi na zabranu mučenja i nečovečnog i ponožavajućeg kažanjavanja što je posledica ukidanja uslovnog otpusta za krivična dela za koja je maksimalna zaprećena kazna doživotni zatvor – navela je Vasić, koja smatra da je i sama kazna doživotnog zatvora problematična.
