Arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije kaže da Srpska pravoslavna crkva ne može da promeni svoje stavove i odrekne se Kosova, jer bi se time morala odreći sama sebe.

- To apsolutno ne dolazi u obzir - rekao je mitropolit u intervjuu za Agenciju Anadolija.

Istakao je da je Pećka patrijaršija središte srpske Crkve, vekovno.

- Sada kome ono pripada? A, kome je pripadalo kroz vekove? To je neshvatljivo. Ja sam inače egzarh trona Pećkog. Još 1750. ta titula je data crnogorskom mitropolitu Vasiliju Petroviću koji je sahranjen u Petrogradu (St. Petersbourgu). Na njegovom grobu i sada piše da je mitropolit crnogorski i egzarh trona Pećkog. Tako da Crkva, što se toga tiče, ne može apsolutno promeniti stav o Kosovu i nema govora da će toga biti - navodi mitropolit Amfilohije.

Ono što se dogodilo na Kosovu, što se događa i sada, a kao što je bilo i sa ostalim delovima bivše Jugloslavije, je, kaže, jedna tragedija.

- Posebno pitanje Kosova. To je jedna od nesreća za sve one koji živimo okolo sada i posebno za one koji žive na Kosovu. To se vidi. Ta nesreća je započela poodavno, a naročito je krenula da se manifestuje tokom italijanske okupacije 1941. godine, kada je bilo proterano više od 100.000 pravoslavnih Srba s Kosova. Pa onda redom to proterivanje je išlo - rekao je mitropolit.

Treba, kaže, pročitati o tome reči Patrijarh Pavla, koji je tamo bio 34 godine episkop i svake godine je podnosio izveštaj Saboru, s mudrošću i poštovanjem prema svima i vlasti koja je tada bila, ali govorio je realno šta se događa.

- Tamo u 700 sela, koja su bila naseljena pravoslavnim, srpskim življem, sada nema niti jednog uha pravoslavnog. Ne može to imati božijeg blagoslova za bilo koga. Da ne govorimo i o našoj braći Albancima koji su tamo. Nije to ni za njih sreća - tvrdi mitropolit Amfilohije.

Pre svega, tamo je, na Kosovu, kaže, nezaposleno 60 posto osoba i to je najgora nezaposlenost, kako ističe, u bivšim jugoslovenskim državicama i pokrajinama.

- To je jedno, a drugo to je narod patrijahalni, koji je bez obzira da li su ostali hrišćani ili su postali muslimani, ipak sačuvali jednu patrijahalnost. A, sada tamo vlada prostitucija, živi se od droge. Na šta je sveden taj narod i kakva je budućnost?! - zapitao je mitropolit.

To je, ističe, isti onaj problem koji smo pomenuli te takozvane evropske vrednosti koje razaraju, kako se sada to događa i bombama, tako da kažemo bombardovanjem.

- Ne može se na tom nasilju graditi budućnost. Ta grupa ljudi koji su stvorili ovo sadašnje Kosovo nisu to, neka mi oproste i oni i svi drugi, pravi i čestiti Albanci Kosova. Ja znam njih na desetine takvih koji su i ubijeni zato što nisu prihvatali taj i takav metod i put stvaranja svoje države. I sami su ugroženi i moralno i duhovno, kao narod, a u isto vrijeme to je rađeno na zločinu s ljudima, s narodom s kojima žive vekovima, sa kojima su upućeni jedni na druge. Na tim zločinima graditi budućnost svoje đece nije to dobro - rekao je i dodao:

- To je, pominjali smo i nesrećnog Antu Pavelića, ti zločini u ime naroda, Crkve, koji su izvrešni u Drugom svetskom ratu ne može Hrvatska, odnosno ako na tome gradi svoju budućnost onda je to tužna i jadna budućnost.

A, isto je, smatra, i slučaj i s ovim stanjem koje sada imamo na Kosovu. Ne može se, tvrdi, na tome graditi ničija budućnost.

- To nije čovečna budućnost, nije budućnost niti jednog naroda. A, tamo ima hleba i zemlje. I tamo se umanjuje natalitet i kod Albanaca na Kosovu. To su plodovi. Sada je borba hoće li biti u UNESCO-u ili neće biti, odnosno gde će biti. Kada razaraš svoje osnove, svoje biće bez obzira gde si i kako si nema tu vajde ni sreće - ocenjuje mitropolit Amfilohije.

Smatra da bi, pre svega, bilo najsvetije da se pomere granice između čovečnosti i nečovečnosti u nama.

- Moramo ih pomeriti. Ne smemo na nečovečnosti, na zločinu graditi i praviti bilo kakve granice. Patrijarh Pavle je i sam govorio protiv i velike Srbije i male Srbije, ako se gradi i na jednom zločinu. Granica koja se pravi na zločinu ona nema budućnost. Uostalom mi ovde na Balkanu koliko smo puta menjali i menjamo te granice. Tako, granice ovde nisu nikada bile neka sveta priča, ali bitno je da iskustvo ove tragedije i jučerašnje i današnje, da nas uputi da imaju neke vrednosti koje su važnije od granica - naveo je mitropolit.

Da nas, kaže, uputi na Božje granice među nama, a to su granice među braćom i da braća bez obzira koju vjeru ispovedaju i kako bogosluže i u kojim granicama se nalaze da shvatimo da smo mi prizvani da budemo jedan narod, Božiji narod, poručio je mitropolit Amfilohije.