Naglo ubrzavanje, pa jako kočenje, pa ponovo gas – ovakav način vožnje ne troši samo živce i kočnice, već i gorivo. Evo koje greške najviše prazne rezervoar i kako da vozite pametnije, bez razvlačenja putovanja.
Agresivna vožnja sa naglim ubrzavanjem i kočenjem može da poveća potrošnju goriva za 15 do 30 odsto na otvorenom putu i do 40 odsto u gradu.
Najviše šteti stil 'kreni-stani' - bolje je voziti ujednačeno, držati rastojanje i ne juriti svaki semafor.
Na potrošnju utiču i brzina, obrtaji, pritisak u gumama i stanje automobila, pa vredi proveriti vozilo i voziti pametnije.
Mnogi vozači imaju istu naviku: na semaforu krenu kao da ih neko juri, nekoliko desetina metara kasnije naglo koče, pa čim se otvori prostor ponovo daju jak gas. Deluje kao da se tako dobija na vremenu, ali automobil tada stalno pretvara energiju goriva u ubrzavanje, a zatim tu energiju kočenjem pretvara u toplotu. Stručni podaci američkog Ministarstva energetike pokazuju da agresivna vožnja, koja uključuje prebrzo kretanje, naglo ubrzavanje i naglo kočenje, može da smanji ekonomičnost goriva za oko 15 do 30 odsto pri vožnji na otvorenom putu, a čak 10 do 40 odsto u gradskoj vožnji sa čestim stajanjem i kretanjem.
U prevodu, nije problem u tome što ste jednom jače pritisnuli gas. Problem nastaje kada takav stil vožnje postane svakodnevna navika. Ako svakog jutra kroz grad vozite kao da ste na trci, a onda pred svakim semaforom kočite u poslednjem trenutku, automobil će tražiti više goriva nego kada se krećete mirno i gledate nekoliko desetina metara unapred. Uz to, agresivna vožnja povećava opterećenje kočnica, guma i drugih delova automobila, pa račun ne mora da stigne samo na benzinskoj pumpi.
Najskuplja greška je „kreni, stani“
Posebno je loša kombinacija kada vozač stalno menja tempo. Na primer, vidi kolonu ispred sebe, ubrza da joj se približi, onda naglo koči, pa čim se napravi nekoliko metara prostora opet ubrza. Mnogo je racionalnije ostaviti dovoljno rastojanja i pustiti automobil da se kreće što ujednačenije. Tako ćete često manje koristiti i gas i kočnicu, a istovremeno ćete imati više vremena da reagujete ako vozilo ispred vas zakoči. Nemački automobilski klub ADAC upravo vožnju unapred planiranim tempom i održavanje dovoljnog rastojanja navodi među osnovnim načinima za smanjenje potrošnje.
To je posebno važno u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš ili Kragujevac, gde vozač tokom jednog putovanja može desetine puta da stane na semaforu, u koloni ili na raskrsnici. Ne možete da uklonite gužvu, ali možete da promenite način na koji kroz nju vozite. Ako vidite da je semafor ispred vas crven, nema mnogo smisla da ubrzavate do njega pa onda panično kočite. Ako saobraćaj dozvoljava, dovoljno je ranije pustiti gas i postepeno smanjivati brzinu.
Ne jurite sledeći semafor
Jedna od najskupljih navika je i pokušaj da se „uhvati“ svaki zeleni talastako što se automobil nepotrebno ubrzava. Ako je sledeći semafor već crven, dodatnih 10 ili 20 kilometara na sat često neće napraviti nikakvu razliku jer ćete svakako morati da stanete. Umesto toga, vozač može da pusti automobil da postepeno uspori i da sačeka povoljniji trenutak za nastavak vožnje. Kod automobila sa manuelnim menjačem pritom ne treba bez potrebe izbacivati menjač u ler, jer savremeni motori u režimu usporavanja mogu da prekinu dovod goriva.
Još jedna česta greška je vožnja na previsokim obrtajima i onda kada automobil nema potrebu za tim. Kod manuelnog menjača ranije prebacivanje u viši stepen prenosa, kada uslovi i motor to dozvoljavaju, može da pomogne da se obrtaji spuste i potrošnja smanji. ADAC navodi da je kod mnogih vozila štedljivije voziti sa nižim brojem obrtaja i pravovremeno menjati brzine, dok automobili sa automatskim menjačem često imaju Eco režim koji upravo tome služi.
Autoput nije trkačka staza
Na otvorenom putu i autoputu druga priča je brzina. Automobil pri većoj brzini mora mnogo više energije da troši na savladavanje otpora vazduha, pa potrošnja ne raste samo zato što motor „više radi“. Američko Ministarstvo energetike navodi da prosečna potrošnja goriva počinje naglo da se pogoršava pri višim brzinama, dok podaci koje prenosi ADAC pokazuju koliko razlika može biti velika: u jednom njihovom primeru benzinski automobil je pri prosečnih 100 km/h trošio oko 6,7 litara na 100 kilometara, dok je pri 160 km/h potrošnja porasla na oko 10,1 litar.
Zato je i ono čuveno „samo da ga malo jače stisnem da stignem ranije“ često loš posao za novčanik. Na deonici od 100 kilometara možda ćete uštedeti određeno vreme, ali ćete za tu uštedu platiti većom potrošnjom. Uz to, vožnja većom brzinom povećava rizik i ostavlja manje vremena za reakciju. Za vozača koji plaća gorivo iz svog džepa, najpametnija kombinacija je uglavnom ujednačena brzina, bez nepotrebnog ubrzavanja i kočenja.
Šta tačno kaže računica
Koliko je priča ozbiljna vidi se kada se potrošnja prevede u dinare. Maksimalna maloprodajna cena koju je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine odredilo za period od 2. do 9. oktobra 2026. iznosi 207 dinara za litar benzina BMB 95 i 236 dinara za litar evrodizela.
Recimo da automobil troši 7 litara benzina na 100 kilometara kada se vozi normalno. Za 1.000 kilometara to je 70 litara, odnosno oko 14.490 dinara po ceni od 207 dinara za litar. Ako zbog veoma agresivne vožnje potrošnja poraste za 20 odsto, što je ilustrativna računica, automobil bi trošio oko 8,4 litra na 100 kilometara. Za istih 1.000 kilometara to je 84 litra, odnosno oko 17.388 dinara.
Razlika je, dakle, skoro 2.900 dinara na samo 1.000 kilometara. Stvarna razlika zavisi od automobila, saobraćaja, terena i načina vožnje, pa ovaj naš primer ne treba shvatiti kao garanciju da će svaki automobil toliko više trošiti.
Ne popravljajte potrošnju samo stilom vožnje
Naravno, nije svaka velika potrošnja posledica toga što vozač voli da pritisne gas. Na račun utiču i stanje automobila, temperatura, gužva, nagibi, klima, teret i pritisak u pneumaticima. Zbog toga vozač koji primeti da mu je potrošnja odjednom značajno skočila ne bi trebalo samo da promeni stil vožnje, već i da proveri automobil.
Gume su jedan od detalja koji se lako zaboravlja. Pneumatici sa preniskim pritiskom povećavaju otpor kotrljanja, pa motor mora da uloži više energije da bi automobil išao istom brzinom. Američko Ministarstvo energetike navodi da pravilno naduvane gume u proseku mogu poboljšati ekonomičnost za oko 0,6 odsto, a u nekim slučajevima i do 3 odsto, uz napomenu da pritisak treba podešavati prema preporuci proizvođača, a ne prema maksimalnom pritisku ispisanom na bočnoj strani gume.
Autor: D.B.
