Genetski inženjer Sebnem Unluisler, izjavio je da kod modernog čoveka, do dva procenta DNK potiče od neandertalaca. Naime, DNK neandertalaca ima male, ali uočljive efekte na ljude danas, koji potiču iz drevnog perioda kada su se ljudi i neandertalci ukrštali, rekao je stručnjak za genetiku.
Kako je objasnio, veruje se da su se savremeni ljudi iz Afrike u Aziju pre oko 60.000 godina ukrštali sa neandertalcima - i da se neandertalska DNK širila sa njima širom sveta.
U razgovoru za Dejli mejl, istakao je da neandertalski geni utiču na sve, od kose do zavisnosti od nikotina kod savremenih ljudi.
- DNK neandertalaca predstavlja samo mali procenat modernog ljudskog genoma, a ovi uticaji su samo jedan deo genetske slagalice koja svaku osobu čini jedinstvenom - rekao je Unluisler, koji radi na londonskom Regenerativnom institutu.
Zavisnost od nikotina
Jedan specifičan deo neandertalske DNK značajno povećava rizik od zavisnosti od nikotina - što je ironično s obzirom na to da su neandertalci bili u Evropi 40 milenijuma pre nego što je duvan prvi put stigao.
Istraživači Vanderbilta kažu da su ove DNK sekvence možda pružile neandertalcima adaptivne prednosti dok su se neandertalci preselili u nova okruženja, ali sada imaju negativne posledice, uključujući uticaj na verovatnoću zavisnosti od nikotina.
Istraživači su takođe otkrili da su brojne varijante neandertalske DNK povezane sa depresijom, psihijatrijskim i neurološkim efektima.
- Studije sugerišu vezu između neandertalske DNK i rizika od zavisnosti od nikotina. Pojedinci neandertalskog porekla mogu imati blago povećanu verovatnoću zavisnosti od nikotina - rekao je Unluisler.
Foto: Pixabay.com
Imamo gustu ravnu kosu
DNK neandertalaca utiče na kosu modernih ljudi - posebno, ljudi sa gustom, ravnom kosom mogu imati neandertalski DNK.
- DNK neandertalaca je povezana sa varijacijama u karakteristikama kose. Neki ljudi neandertalskog porekla mogu imati nešto gušću ili ravniju kosu. Studije su takođe pokazale da je kod neandertalaca prisutna veća učestalost genetske varijante povezane sa crvenom kosom - rekao je Unluisler.
Geni koji su preneti od drevnih ljudi, uključujući neandertalce, mogu diktirati koliko ste dobri u ustajanju ujutro.
Geni utiču na to kada se budimo i spavamo
Istraživanja pokazuju da geni koji se odnose na cirkadijalni ritam tela, koji upravljaju kada se budimo i spavamo, potiču od neandertalaca.
Istraživači sa Univerziteta Vanderbilt otkrili su da je 16 varijanti povezanih sa ranim dizanjem kod modernih ljudi pronađeno u genomima neandertalca starog 120.000 godina i neandertalca starog 52.000 godina.
Neki od njih su takozvani "geni sata" povezani sa cirkadijanskim ritmom - što je možda pomoglo ranim ljudima da ustaju ranije dok su se preselili u područja sa većim varijacijama u dužini dana.
- Neandertalska DNK može uticati na cirkadijalne ritmove i obrasce spavanja. Na ovo su možda uticali epigenetski faktori kao što su klima, društvena dinamika i izloženost svetlosti. Ljudi neandertalskog porekla mogu doživeti varijacije u ciklusima spavanja i buđenja - kaže Unluisler.
Veliki nos
"Visoki" nosovi od vrha do dna mogu biti nasleđeni od neandertalskog genetskog materijala, pokazalo je istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu.
Istražitelji su koristili volontere iz cele Latinske Amerike i upoređivali genetske informacije sa fotografijama njihovih lica.
Foto: Pixabay.com
Istraživanje je pokazalo da je jedan region genoma - ATF3 - imao genetski materijal koji je nasleđen od neandertalaca, a koji je možda bio proizvod prirodne selekcije pošto su se drevni ljudi prilagodili hladnijim klimatskim uslovima nakon što su napustili Afriku.
Istraživači veruju da su duži nosevi možda pomogli neandertalcima da se prilagode hladnijem vazduhu van Afrike.
Teško podnose COVID-19
Tokom prvih meseci pandemije, studija je otkrila da je region hromozoma nasleđen od neandertalaca učinio ljude podložnijim COVID-19.
Ljudi sa regionom nasleđenim od neandertalaca imali su veće šanse da pate od teških slučajeva COVID-19, uključujući probleme sa plućima.
Dalja istraživanja Univerziteta Tartu identifikovala su četiri varijante neandertalskog porekla za koje se veruje da su odgovorne.
Veruje se da su četiri varijante uključene u "oluje citokina" koje se dešavaju u teškim slučajevima COVID-19.
Borimo se da pocrnimo
Geni neandertalaca mogu uticati na to koliko lako dobijate preplanulost - i da li ste skloni gorenju.
Istraživanje Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj 2018. uporedilo je DNK neandertalaca sa DNK od 112.000 učesnika pilot studije UK Biobank.
Istraživači primećuju više različitih neandertalskih alela (varijanti u DNK) koji doprinose tonovima kože i kose.
- Pojedinci neandertalskog porekla mogu težiti svetlijim ili tamnijim tonovima kože, pri čemu neki imaju alele povezane sa svetlijim tonovima kože koji su možda pružili povećanu otpornost na UV svetlost u regionima sa nižim intenzitetom sunčeve svetlosti - rekao je Unsluisler.
Neandertalci su bili bliski ljudski predak koji je misteriozno izumro pre oko 40.000 godina. Vrsta je živela u Africi sa ranim ljudima milenijumima pre nego što se preselila u Evropu pre oko 300.000 godina. Kasnije su im se pridružili ljudi, koji su ušli u Evroaziju pre oko 48.000 godina.
To su bili originalni "pećinski ljudi", za koje se istorijski smatralo da su glupi i brutalni u poređenju sa modernim ljudima.
Međutim, poslednjih godina, a posebno u poslednjoj deceniji, to se pokazalo kao ne baš istinito. Sve veći broj dokaza ukazuje na sofisticiraniju i višestruko talentovanu vrstu "pećinskog čoveka" nego što je iko mislio da je moguća.
Sada se čini verovatnim da su neandertalci pričali, sahranjivali svoje mrtve, slikali i čak se mešali sa ljudima.
Koristili su bodi art kao što su pigmenti i perle, i bili su prvi umetnici, sa neandertalskom pećinskom umetnošću (i simbolizmom) u Španiji koja je očigledno prethodila najranijoj modernoj ljudskoj umetnosti oko 20.000 godina.
Smatra se da su lovili na kopnu i bavili se pecanjem. Međutim, izumrli su pre oko 40.000 godina nakon uspeha Homo sapiensa u Evropi.
Autor:
