Na zasedanju će se glasati za novog predsednika Interpola, pošto je dosadašanji, Kinez Meng Hongvej, podneo ostavku pošto je Kina saopštila da je pod istragom.

Priština je i prošle godine podnela molbu za prijem u Interpol, ali je premijer Kosova Ramuš Haradinaj nedelju dana pre generalne skupštine u Kini povukao zahtev zbog nedostatka glasova podrške. Prošle godine je u Interpol primljena Palestina uprkos protivljenju Izraela i SAD.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je pre desetak dana da Kosovo, uprkos tvrdnjama vlasti u Prištini, nema ni blizu dovoljno glasova da bi postalo članica Interpola.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović kazao je juče da je rezultat glasanje o članstvu Kosova "nezahvalno prognozirati" i da će institucije Srbije do samog glasanja ukazivati zašto to nije dobro po sam Interpol.

On je rekao da bi članstvom Kosova u Interpolu moglo da dodje do curenja osetljivih informacija prema kriminalnim ili terorističkim organizacijama, kao i do daljeg ugrožavanja Srba koji žive na Kosovu.

Generalnu skupštinu Interpola čine delegati koje imenuju vlade zemalja članica, ona zaseda jednom godišnje i donosi sve važnije odluke koje se tiču generalne politike, resursa potrebnih za medjunarodnu saradnju, metoda rada, finansiranja i programa aktivnosti, kao i o prijemu novih članica.

Odluke se obično donose prostom većinom u formi rezolucija a svaka od 192 zemlje članice ima jedan glas.

Na prošlogodišnjoj generalnoj skupštini primljene su dve nove članice Solomonska Ostrva i Palestina. Po oceni analitičara, prijemom Palestine čini se da više nema argumenata za tvrdnju da članica Interpola može da postane samo zemlja čija je državnost nesporna.

Interpol ima 192 članice, a od medjunarodno priznatih država u njegovom članstvu nisu Severna Koreja i nekoliko pacifičkih država. Članice nisu ni nekoliko teritorija sa spornom državnošću kao što su Severni Kiper, Tajvan, Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje.