Par hiljada pripadnika OVK uz podršku albanske artiljerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Košare na frontu širine nekoliko kilometara rano ujutro 9. aprila 1999. godine.

U tom trenutku na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica Vojske Jugoslavije. Zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK veća pomoć nije mogla odmah da stigne.

Procena vojnog vrha bila je da će kopneni napad najverovatnije krenuti iz Makedonije gde se već nalazilo oko 16.000 vojnika NATO-a, a pretpostavke da će glavni napad ići preko Košara nije bilo.

Devetog aprila, na Veliki Petak te 1999. godine, Košare su promenile svoj tok i istoriju, priseća se komandant odbrane Košara pukovnik u penziji Ljubinko Đurković u emisiji “Pravac”.

Đurković isitče da je vojni napad bio detaljno planiran, i da je to nemoguće sakriti.

- NATO pakt je tu planirao kopnenu agresiju i to ne može da se zaboravi i sakrije. Kopnena agresija je planirana pod nazivom Strela 1 i Strela 2. NATO pakt je imao planove, a mi za to nismo znali do počinjanja agresije 9. aprila. Za relativno kratko vreme donešene su odluke koje su uspele da to zaustave. Engleski pukovnik je tada rekao da su tada probili Košare, pili bi kafu u Beogradu a Kosovo bi bilo veće – rekao je Đurković.

Kako kaže, srpski vojnici su bili svesni da će njihovi životi biti presudni za dalju budućnost države Srbije.

- Njihova volja i patriotizam pokazao se na delu kada su rešeni odlučili da brane ono što su smatrali da treba da odbrane – kaže Đurković.

- Mi moramo da priznamo da se svi živi borci sećaju svojih nastradalih drugova, svi oni nose 265 ožiljaka koje su njihovi sabroci žrtvovali u toj brobi. Svi su svesni da je bitka na Košarama i slamanje NATO-a na Košarama je sačuvalo srednjovekovnu, srpsku istoriju. Oni bi porušili sve svetinje. Nas je bilo skoro 15 puta manje nego njih, imali su prevalst strateške avijacije, mi smo vodili kosmičku bitku, to nije bila samo kopnena bitka. Bila je odluka da se jedince povuku i da se pregrupiše. Odluka heroja, branioca Košara sve do jednog, bio je će se braniti svaki pedalj srpske zemlje i Košare su odbranjene – naglasio je on.

Kako je rekao NATO mora da prizna svoj poraz na Košarama.

- Oni su pocenili naše najjače oružje, a to je odlučnost, moralni kvaliteti i genetsko nasleđe naših vojnika koji su odlučno rešili da brane i vole svoju otadžbinu. To samo Srbi mogu. Otadžbina za svakog vojnika tada je postala svetinja. To je najjače oružje, koje ni jedan vojni stručnjak mogao da proceni – tvrdi Đurković, koji kaže da je ubeđen da se Kosovo ne može nikada izgubiti.

- Srpstvo bez KiM ne može da postoji i ne može ga biti – dodao je.

Boško Kozarski kolumnista kaže da sa Kosovom se ne može trgovati, jer njegova vrednost je vrednost celog srpskog naroda.

- Da nema Kosova, nema ni Srba. Naša osnovna suština je na Kosovu, ako nje nema nema smisla boriti se za benzin ili neku drugu robu. U ovoj situaciji bi bilo pogubno ući u oružani konflikt. Ono što su vojnici mogli da sačuvaju nekada, teško da bi mo mogli danas – oceno je Kozarski.