Danas je broj Srba u Hrvatskoj sveden na ono što je Tuđman proklamovao, a to je tri procenata, kako ne bi bili remetilački faktor, kažu gosti Novog jura.
U Srbiji i Hrvatskoj danas i sutra obeležava se godišnjica vojno-policijske akcije Oluja. I dok zvanični Zagreb ovaj dan obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan branitelja, u Srbiji se obeležava kao jedan od najtužnijih događaja u istoriji, komemoracijama i sećanjem na stradale i prognane u toj akcij.
Aleksandr Čotrić, potpredsednik SPO i narodni poslanik rekao je za Novo jutro da je akcija “Oluja” jedno od najvećih etničkih čišćenja na tlu Evrope.
- Te 1995. godine dogodilo se najveće etničko čišćenje na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, zapravo samo je sproveden jedan od planova NDH i ideju Ante Pavelića koji je pričao da veći deo Srba treba prognati sa teritorije Hrvatske. Tada je bilo preko 600.000 Srba na tlu Hrvatske, dok je popis posle rata pokazao da ih je bilo manje od 200.000 onda je jasno da je pola miliona naših sunarodnika proterano – objašnjava Čortić.
Kako kaže, danas je broj Srba u Hrvatskoj sveden na onoš što je Tuđman proklamovao, a to je tri procenata, kako ne bi bili remetilački faktor.
- Danas Hrvatska i dalje slavi akciju “Oluja”. Tompson je jedan od najpopularnijih pevača i aktivno učestvuje u kampanjama stranaka. To i prenosi njihvo javni servis. U mnogim evropskim zemljama je on inače zabranjen – ističe Čortić.
Ovo je već 24 godina da ista slika, slavlje, stiže iz Hrvtatske na današnji dan. Dr Miroslav Bjegović, dekan Fakulteta za studije bezbednosti "Educons" kaže da uporkos proslavama i svečanim obeležavanje današnjeg dana u Hrvatskoj, ne treba zaboraviti da je što se akcije “Oluje” tiče, reč o etničkom čišćenju Srba.
- Kranji cilj je bio da se Srbi proteraju. Međutim, ne možemo od zločnaca da očekujemo da delimo pravdu, već to moramo sami da rešimo i nazovimo ih pravim imenom. Naš narod mora da se izbori sa tim – naglasio je on.
Kako nagalšava, Vojska Srbje je tada dobila naređenje da treba da se povuče, i to je saznala tog jutra kada je bombardovan Knin.
- Srbija nije izgubila ovaj rat. Tadašnja Hrtvatska vojska nikada vojno nije mogla da savlada našu vojsku. Vojska se sa narodom povlačila jer joj je tako rečeno. Svi komadanti bataljonu su prethodnog dana dobili zapečaćene koverte, a naređenje je bilo da se otovre narednog dana u pet ujutru kada je počelo bombardovanje Knina. Pisalo je da vojska treba da se povuče, 20 kilometara od prve linije, bez obzira što tu gde je vojska bila, nije pao ni jedan metak – kazao je Bjegović
