- Posle toliko godina koliko imamo proporcionalni izborni sistem, za koji se smatralo da obezbeđuje bolju reprezentativnost političkih partija, mislim da je došlo vreme da razgovaramo o tome da se cenzus spusti, jer suština proporcionalnog sistema i jeste da se predstave svi oni koji dobiju glasove građana. Što je cenzus niži, to znači da će više građana biti predstavljeno i da će više građana imati svoje predstavnike u parlamentu – kaže Goran Vesić, odgovarajući na pitanje u čemu je interes SNS da se cenzus spusti. 

Dodaje da je činjenica i to da cenzus od pet odsto ostavlja nemali broj građana bez predstavnika u parlamentu. Ovo, kako kaže, nije u duhu proporcijalnog izbornog sistema. Podseća da je u Srbiji svojevremeno na lokalnim izborima cenzus i bio tri odsto, a da je „na jedan čudan način ukinut“.

- U SNS zaista verujemo da treba da omogućimo da građani imaju svoje predstavnike u parlamentu, te da građani koji glasaju za nekoga, treba da imaju svoje poslanike koji ih zastupaju. Što je cenzus viši, više glasova se preliva drugim strankama koje uđu u parlament, a najviše stranci koja osvoji najviše glasova. U tom smislu gubi se reprezentativnost, koja je u suštini proporcionalnog izbornog sistema – ističe Vesić gostujući u emsiji „Pravac“ na TV Pink3.

Podvlači da ova odluka jeste na štetu SNS, stranke koja ima najviše glasova, ali da je sa druge strane povoljna za parlament u Srbiji, koji treba da bude mesto na kojem se vode rasprave. Upravo ovim korakom, kaže, teži se tome da se građani podstaknu da glasaju za svoje predstavnike, te da i oni sa manjom podrškom budu prisutni u parlamentu.

Želimo da parlament zaista postane mesto u kojem se vode političke debate, gde se raspravlja o otvorenim pitanjima, gde se donose odluke i na taj način želimo da pokažemo da svako ko ima iole zastupljenost u biračkom telu, može da bude zastupljen u parlamentu. Verujem da je ovaj motiv u korist jačanju demokratskih institucija u Srbiji.

Govoreći o istoj temi, ali i o kritikama dela opozicije povodom ove odluke, Tatjana Macura, kopredsednik Stranke moderne Srbije, kaže da prvenstveno mora da istakne da su određene stranke, među njima i SMS, donele odluku da će izaći na naredne parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore.

- S tim u vezi, potpuno je pogrešno reći da naša stranka želi da se okoristi o smanjenje cenzusa. Važno je naglasiti i da, one stranke koje imaju u svom programu i zalažu se za izmenu izbornog sistema, među kojima smo i mi, traže i smanjenje cenzusa, budući da se jednostavno pojavila potreba u društvu da se formiraju manje političke organizacije, stranke, grupe građana ili udruženja, kroz koje građani mogu da se izraze – kaže Macura. 

Ističe da je težnja građana da se naš parlament formira drugačije, očigledna. Dodaje i da ne može da kudi potez smanjenja cenzusa, jer je u skladu sa onim za šta se njena stranka zalaže. 

- Čak i da naša stranka nije imala formalnu odluku o izlasku na izbore, bilo jepojedinaca iz političkih organizacija koji su izlazili u javnost, među njima prva ja, i govorili da bojkot nije rešenje za probleme građana Srbije, te da se sve može rešiti mirnim putem i zaokruživanjem olovkom na izborima. Naše odluke su, dakle, davno donete i čini mi se da napadi na našu stranku ne stoje – kaže ona za Pink3.

Dodaje i da građani pravu reprezentativnost mogu dobiti kroz instistucije, uključujući i parlament.

- To je mesto gde se dponose odluke koje utiču na kvalitet života građana i ne možemo da kažemo da nećemo da budemo tamo. Ako želimo da menjamo politike i nešto u društvu, parlament je mesto gde se ovakve stvari rešavaju – kaže Macura. 

Aleksandar Šapić, predsednik Srpskog patriotskog saveza, ocenjuje da SPAS može izaći sam na izbore i da može preći cenzus. Ističe da je udruživanje sa Milanom Stamatovićem i Veroljubom Stevanovićem suštinski programsko.

- Verujem da ćemo nakon parlamentarnih izbora, bez obzira na rezultat, nastaviti da funkcionišemo zajedno, a ko zna, možda to sutra dovede i do udruživanja u jednu organizaciju – kaže Šapić. Demantuje ucene o kojima pišu mediji, a koje se tiču njegove odluke da se na naredne izbore izađe.

- Nema tog čoveka koji može da me ucenjuje. Uvek sam svoje odluke donosio samostalno. Poslednjih godina sam uvek imao svoj pravac, iako su voleli da me etiketiraju i da govore da sam čas blizak jednom, drugom, trećem... – kaže Šapić. 

Komentarišući snižavanje cenzusa, predsednik SPAS-a kaže da, da je u Skupštini, ne bi glasao za ovaj predlog.

Ja sam kao SNS, radim na svoju štetu. Tačno je daje lakše doći do tri nego do pet odsto, kao i da će onda u Skupštini biti verodostojnije preslikano stanje u društvu. Ipak, mislim da je jako opasno da dođe do onoga što smo več imali: da koalicije mnogo stranaka odlučuju o jako važnim i velikim stvarima. Poslednjih sedam godina imamo nadmoć SNS, što niko ne može da ospori, kao što se ne može osporiti ni kredibilitet koji ova stranka ima. Ovo oslikava volju naroda, šta god mi kao pojedinci mislili. Međutim, setimo se da je koalicija SPS-JS-PUPS zajedno imala pet odsto i da su odlučivali o vlasti u državi, gradu i o mnogim ozbiljnim stvarima, iako nemaju kredibilitet. Dakle, izuzetno je opasno da stranke koje imaju jednog ili dva poslanika odlučuju o bitnim stvarima – objašnjava Šapić, dodajući da je više za stepenast cenzus.

Snežana Paunović, član predsedništva Socijalističke partije Srbije, slaže se da je smanjenje cenzusa veliki rizik, te da bi ova odluka morala da prati i menjanje Zakona o Narodnoj skupštini, a koji bi definisao, odnosno ograničio mogućnost da se trguje mandatima, da se oni otimaju i da ne dođe do rasparčavanja.

- Ovo i jeste predlog Đorđa Milićevića, šefa poslaničke grupe SPS i ovaj predlog zakona je u proceduri. Koliko god kritikovali smanjenje procenata, ono ima svoje prednosti, ali i mane. Razumem odluku predsednika Aleksandra Vučića, koliko god da je u manjini u odnosu na predstavnike SNS i svoje kolege. Razumem njegovu potrebu i želju da se čuje svaki glas, ali i kritički stav koji može dovesti do „prepakvanja“, ali i do nepunog legitimiteta – kaže Paunovićeva.