Taj Dejtonski sporazum je 14. decembra 1995. godine i zvanično potpisan u Parizu. Tokom 25 godina aneksima i nekim drugim akcijama delovi sporazuma su nezvanično menjani, pa Bosna i Hercegovina danas izgleda drugačije nego što je tih prvih dana izgledalo da biti.

Dejan Mastilović, publicista, rekao je da je sporazum napravljen da traje dugo vremena, kao i da je to knjiga od 300 stranica.

Mastilović je podsetio da su potpisnici Dejtonskog sporazuma bili predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević, Republike Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, kao i predstavnik Federacije Bosne Krešimir Zubak i Nikola Koljević, za Republiku Srpsku.

- Od stranaca, najznačajnija imena svetske politike bili su garanti da će se održati Dejtonski sporazum i Dejtonski Ustav. Potpisali su ga Klinton, Širak, Mejdžor, Kol i Černomirdin - rekao je Mastilović i dodao da su to predstavnici zemalja tadašnje Kontakt grupe.

Mastilović je rekao da je prvi visoki predstavnik Karl Bilt, koji je došao nakon rata u BiH, četiri godine vrlo korektno radio i ni jednu jedinu nadležnost nije preneo sa entiteta na BiH.

Kako kaže, jedan od sledećih visokih predstavnika bio je i Pedi Ešdaun, koji je najviše štete naneo Republici Srpskoj.

Filip Rodić, novinar, rekao je da je Dejtonski sporazum nama predstavljen kao nešto što treba da bude zakucano i onako kako je dogovoreno u bazi.

Rodić je rekao da je Dejtonski sporazum predstavljen bio ne samo kao osnova BiH, već i kao temelj, zidovi i krov te države.

- Ali, kao i sve što se dogovaralo sa Ričardom Hobrukom taj Dejtonski sporazum je ispao jedna opsena, jer su već u periodu od 21. novembra, kada je parafiran u Ohaju, do Pariske konferencije granice između BiH i Republike Srpske izmenjene, a da Republika Srpska o tome nije obaveštena - kazao je Rodić.

Kako kaže, potom je usledilo pitanje oko distrikta Brčko i on je izuzet iz teritorije Republike Srpske.

- Dejtonski sporazum je menjan na krajnje nedemokratski način putem visokog predstavnika i bonskih ovlašćenja koja je on dobio 1997. godine. Ja koliko znam od 2007. godine do 2012. je 900 odluka takvih doneto, dijapazon je širok - naveo je Rodić.

Prema njegovim rečima, i danas se teži promenama Dejtonskog sporazuma koji idu na štetu Republike Srpske.

- Teži se tim promenama da bi se ukinula Republika Srpska i to je jasno - naglasio je Rodić.

Podsetimo, Dejtonski sporazum parafiran je 1995. godine u u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak.

Posle tronedeljnih pregovora, od 1. do 21. novembra 1995. godine, čelnici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, postigli su dogovor i okončali rat.

Dejtonski sporazum su potpisali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman, a te zemlje su garanti sprovođenja sporazuma.

Dokument je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera. Pored njega, glavni američki posrednici su bili Ričard Holbruk i general Vesli Klark.

Zvanično je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decembra 1995. godine.

Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan jeste podela na dva entiteta – Republiku Srpsku (49 odsto teritorije) i Federaciju BiH (51 odsto teritorije).

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.

Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum.