Nakon što je predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, narodni poslanik Uglješa Mrdić, podneo krivične prijave Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, protiv više lica iz samog vrha srpskog tužilaštva, malo je reći da je zavladala opšta panika. Zagorka Dolovac, Branko Stamenković i i Ivana Pomoriški, istupili su u javnost, koristeći medije kao sredstvo pritiska i pokušavajući da od sebe naprave žrtve progona sistema, iako su upravo oni predmet prijave zbog teškog kršenja zakona i zloupotreba svojih funkcija.
Naime, reč je o presedanu u srpskom pravosuđu, da lica koja se nalaze na najvišim tužilačkim funkcijama, nakon što su prijavljena za zloupotrebu svojih funkcija, krenu u otvorenu medijsku ofanzivu protiv narodnog poslanika i predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe. U zvaničnim saopštenjima u ime institucija na čijim šefovskim pozicijama se nalaze, oni prete krivičnim prijavama za navodno lažno prijavljivanje, kao i tužbama za klevetu, iako bi, valjda trebalo da budu upoznati sa time da takve tvrdnje mogle da budu predmet razmatranja tek nakon što nadležno tužilaštvo, u ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Beogradu, donese odluku o podnetoj krivičnoj prijavi.
Pravni stručnjaci ukazuju da razlog ovakve nervozne leži, pre svega, u činjenici da je prijava podneta Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde, za razliku od pojedinih drugih tužilaštava, poput Tužilaštva za organizovani kriminal ili Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, ne postoji način da izvrše uticaj i pritisak koji bi doveo do odbacivanja predmeta.
Posebno je interesantno saopštenje koje je u ime Visokog saveta tužilaštva potpisao Branko Stamenković, u kojem on pokušava da opravda sopstvenu ulogu tvrdeći da nije tražio hapšenje, već „preduzimanje mera radi zaštite“ vrhovne javne tužiteljke.
Ivana Pomoriški je otišla toliko daleko da iako je šefica Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, saopštenje objavljuje i preko Drugog osnovnog javnog tužilaštva.
Izvor iz pravosuđa za naš portal ocenjuje da ovakvo ponašanje ne iznenađuje, imajući u vidu dugogodišnji način rada vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac.
„Za šesnaest godina na funkciji, ona kao tužilac nije vodila nijedan značajniji predmet, šta više, nije održaja nijedan jedini kolegijum, što je presedan samo po sebi i govori u prilog tezi da Dolovac nije dorasla ni funkciji tužilačkog pomoćnika. Faktičko upravljanje Vrhovnim javnim tužilaštvom godinama obavlja njena desna ruka, Zorica Stojšić“, navodi sagovornik.
On dodaje da upravo odsustvo ličnog profesionalnog autoriteta i konkretnih rezultata objašnjava zašto se vrh tužilaštva, suočen sa prvom ozbiljnom institucionalnom krivičnom prijavom, opredelio za medijske pretnje i javnu kampanju, umesto da svoju nevinost ili, kako kažu urušavanja ugleda i dostojanstva, ukoliko je to uopšte moguće, dokaže u okviru samog sistema.
Autor: D.Bošković
