Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik TV PRVA za Crnu Goru i osnivač portala BORBA, objavio je autorski tekst pod naslovom "Anatomija jednog progona: Sve su probali protiv Vučića – ostalo im je još samo da mu zabrane kandidaturu!", koji prenosimo u celosti.
Ako se unazad nekoliko godina hladno i bez emocija posmatra politički i medijski tretman Aleksandra Vučića, obrazac postaje kristalno jasan. Ne radi se o nizu nepovezanih incidenata, kritika ili kampanja, već o dugotrajnom, planskom i višeslojnom pokušaju političkog uklanjanja. Ne poraza na izborima – već uklanjanja kao takvog.
PRVA FAZA: Ulica kao instrument pritiska
Sve je počelo onako kako počinje kada se izgubi strpljenje za politiku – ulicom. Protesti bez jasnog programa, bez političke artikulacije, ali sa jasnom porukom destabilizacije. Cilj nije bio promena vlasti kroz izbore, već stvaranje slike haosa, vanrednog stanja i „neizdržive atmosfere“.
Nisu uspeli. Država nije pala, institucije nisu kolabirale, a većina građana nije prihvatila narativ permanentne pobune.
DRUGA FAZA: Laž kao metoda obračuna
Kada ulica nije dala rezultat, na scenu stupa industrija laži. Svakodnevne fabrikacije, poluinformacije, „anonimni izvori“, regionalni portali i sinhronizovani narativi. Vučić je proglašavan krivcem za sve: od unutrašnjih političkih kriza u susednim državama, preko sportskih poraza, do evropskih odluka na koje Srbija nema nikakav uticaj. Ni to nije uspelo. Laž koja se ponavlja gubi snagu kada se sudari sa elementarnom logikom.
TREĆA FAZA: Dehumanizacija
Kada politička kritika i laži ne proizvedu željeni efekat, sledi najopasnija etapa – dehumanizacija. Vučić više nije politički protivnik, već „problem“, „pretnja“, „monstrum“, figura na koju se projektuje svako zlo regiona. Cilj više nije ubeđivanje, već emocionalno iscrpljivanje javnosti – da se prestane slušati, da se prestane razmišljati, da ostane samo odbojnost. Ali ni to nije dalo rezultat. Naprotiv – kod dela građana izazvalo je kontraefekat.
ČETVRTA FAZA: Regionalizacija krivice
Usledilo je prebacivanje sopstvenih neuspeha na „regionalnog krivca“. Ako Crna Gora ne napreduje ka EU – kriv je Vučić. Ako Bosna ima političku krizu – kriv je Vučić. Ako neko u regionu ne isporuči reforme – opet Vučić.
To nije politika. To je alibi. Alibi za sopstvenu nesposobnost.
FINALNA FAZA: Kriminalizacija kao političko sredstvo
Sada dolazimo do kraja scenarija. Poslednje karte. Najprljavije i najopasnije. Izmišljeno ili nategnuto krivično delo nije sredstvo pravde, već alat političke eliminacije. Cilj nije presuda – cilj je zabrana kandidature. Uklanjanje iz izborne trke. Administrativni poraz protivnika koga nisu uspeli da pobede politički.
To je priznanje poraza. Jer onaj ko veruje da može pobediti na izborima, ne traži zabranu protivnika.
Zašto ova strategija propada
Problem kreatora ovog plana je jednostavan: svaka faza ove hajke dodatno je učvršćivala Vučićevu političku poziciju. Zato što je javnost prepoznala obrazac.
Građani vrlo jasno razlikuju političku borbu od institucionalnog progona, kritiku od eliminacije, izbore od zabrane.
Paradoksalan, ali logičan ishod je sledeći:
što je kampanja bila prljavija – rejting je rastao;
što su optužbe bile besmislenije – podrška je bila šira.
Ovo više nije priča o jednom političaru. Ovo je priča o tome da li se vlast osvaja poverenjem građana ili administrativnim uklanjanjem protivnika. Ako finale političke borbe postane sudska zabrana kandidature, onda izbori prestaju da imaju smisao.
I još nešto: svi ovi pokušaji nisu oslabili Vučića. Naprotiv. Svaka nova prljava kampanja, svaka fabrikacija, svaka regionalna histerija učinila je da deo javnosti u njemu vidi ne samo političkog lidera, već simbol otpora prema nametnutim narativima i spoljnim tutorstvima. Njegov rejting nije rastao uprkos tim napadima, već upravo zbog njih.
Ako se demokratija svede na to ko će kome zabraniti da učestvuje – poraz nije ličan. Poraz je sistemski.
Zato ova završna faza nije demonstracija snage.
Ona je dokaz straha.
I panike!
Autor: Dražen Živković
