Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković u novogodišnjem intervjuu za Pink.rs istakao je kao najnačajniji rezultat u 2025. godini to što je u obrazovnom sistemu ponovo uspostavljen redovan režim rada.
Prethodna godina je bila izazovna za obrazovni sistem u Srbiji. Kako ocenjujete ostavarene rezultate uprkos brojnim opstrukcijama u vidu protesta i blokada?
Pored brojnih izazova, opstrukcija i pokušaja destabilizacije obrazovno-vaspitnog rada, nova školska godina se odvija u svih 1.800 osnovnih i srednjih škola. Najveći rezultat je to što je u obrazovnom sistemu ponovo uspostavljen redovan režim rada. U proteklom periodu vratili smo prosvetu Srbiji, tako da danas učenici regularno pohađaju nastavu, a obnovili smo i univerzitetski život.
U kojoj meri će blokade pojedinih fakulteta imati posledice po celokupan obrazovni sistem? Smatrate li da je potrebno postaviti pitanje odgovornosti pojedinaca koji su učestvovali u tim aktivnosti?
Nažalost bilo onih koji su krizu na univerzitetu koristili kao šansu da politički profitiraju i tako proizvedu neku novu političku vrednost. Odgovornost će se utvrđivati. Naš prvi zadatak i imperativ bio je da stabilizujemo sistem. Dakle, jedan od prioriteta resornog ministarstva bio je nastavak nastave u skladu sa zakonom i pedagoškim standardima, kao i sprečavanje dugotrajnih blokada. Najvažnije je očuvanje autonomije univerziteta i depolitizacija visokoškolskih ustanova jer je reč o institucijoma na kojima se stiče znanje i obrazovanje.
Da li ste zadovoljni kvalitetom nastave u obrazovanim institucijama i vidite li negde prostor za promenu?
Savremena škola ne može da funkcioniše po obrascima škole iz prethodnih vremena i ima prostora za reformu. U toku je priprema planova nastave i učenja za drugi i šesti razred osnovne škole, kao i za drugi i treći razred gimnazija, a ovi nastavni planovi i programi bi trebalo da budu u primeni od školske 2027/2028. godine. Za narednu školsku 2026/2027. godinu inoviraju se neki obrazovni profili iz područja rada medicina, ali i radi na osavremenjivanju obrazovnih profila u oblasti građevine i arhitekture u domenu zelene tranzicije i novih eko standarda. Radi se i na novom profilu, zanimanju iz domena vinarske industrije. Fokus je na učenju i funkcionalnom znanju koje učenici tokom obrazovanja stiču i primenjuju u različitim situacijama školskog i svakodnevnog života.
Foto: Tanjug/Ana Paunković
Tokom 2026. godine radiće se i sveobuhvatna analiza kvaliteta i stanja nastave u opštem srednjem obrazovanju, posebno u delu koji se odnosi na broj časova i organizaciju nastavnog procesa izbornih predmeta. Rezultati ovih analiza biće osnov za dalje odluke u vezi sa optimizacijom izbornih predmeta i moguće izmene plana nastave i učenja u gimnazijama, kako bi se smanjila opterećenost učenika, a istovremeno očuvala kvalitetna ponuda nastavnih predmeta.
Kako ocenjujete položaj nastavnika i profesora danas u odnosu na prethodni period?
Ulažu se napori da se u dozvoljenim ekonomskim granicama, što je moguće više poboljša položaj prosvetnih radnika.
Plate prosvetnim radnicima povećane u više navrata u 2025. godini – najpre 11 odsto u januaru, usledilo je povećanje od 5 odsto u martu 2025. godine, a zatim su u oktobru plate povećane za 5 odsto. Od 1. januara 2026. godine sledi povećanjem od 5,1 odsto za zaposlene u javnom sektoru i samim tim biće uvećan iznos plate zaposlenih u školama za januar koje se isplaćuju u februaru 2026. godine.
U javnosti se pominje skraćivanje časova na 30 minuta. Kako vi gledate na ovakvu mogućnost, koje su njene prednosti, a koje mane?
Trebalo bi imati odgovarajuću stručnu ekspertizu i tek onda ćemo moći o tome govoriti detaljnije.
Da li je za naredni period planiran nastavak modernizacije obrazovnog sistema i kroz koje aktivnosti?
Sledeće godine počinje veliki investicioni projekat izgradnje, rekonstrukcije i dogradnje i opremanja škola u Srbiji, kao i opremanje škola u gusto naseljenim, ali i u ruralnim sredinama, čime će se obezbediti savremeni uslovi za rad i učenje u osnovnim školama. Projekat se sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom, vredan je 66,3 miliona evra i traje nekoliko godina. Ukoliko sve aktivnosti na pripremi pojedinačnih projekata budu tekle predviđenom dinamikom, naredne, 2026. godine trebalo bi da počnu radovi na rekonstrukciji ili izgradnji prvih škola u okviru ovog velikog projekta.
Kod dece se primećuje sve manji stepen koncentracije, a mnogi to dovode u vezu sa (preteranom) upotrebom mobilnih telefona. Da li je moguća potpuna zabrana telefona u školama i kako gledate na poteze pojedinih zemalja da mlađima od 16 godina zabrane pristup društvenim mrežama?
Podržaćemo stav zaštitnika građana gospodina Pašalića o zabrani upotrebe mobilnih telefona u školama. Deca treba da se razvijaju kroz učenje, igru i komunikaciju. Fenomen difuzne pažnje dobio je na zamahu tokom poslednje dve decenije. On je jedan od ishoda hiperviruelizacije sveta, nastale dinamičnim i intenzivnim razvojem tehnologija i socijalnih medija.
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Škola može da koristi savremene tehnologije i veštačku inteligenciju u cilju podrške nastavnim aktivnostima, ali ne treba dopustiti potpunu dominaciju socijalnih medija, jer socijalni mediji „gutaju“ svet i obrasce postupanja mladih ljudi, , namećući moralno sporne sisteme vrednosti. Nas kao društvo čeka potraga za merom u korišćenju socijalnih medija kod mlade populacije. Što je pre nađemo, veće su šanse da optimalno iskoristimo prednosti savremenih tehnologija, korigujemo njihove devijacije i otvorimo perspektivu da se deca i mladi ljudi razvijaju kroz interaktivan odnos između sebe, postajući tako individue spremne da doprinesu društvu na različitim nivoima.
Očekujete li i u 2026. pokušaje da se blokira rad obrazovih institucija? Šta je mislite da je njihov stvanri cilj, jer se stiče utisak da nema nikakve veze sa školama i fakultetima?
Ni u 2025. godini blokade nisu imale veze sa prosvetnim pitanjima, ako posmatrate dinamiku rasta zarada , na svim nivoima obrazovnog sistema, jasno je da protesti nisu bili socijalno-ekonomski motivisani, jer je u 2025. godini zabeležen rekordan rast plata , što u predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju, što u visokoškolskom obrazovanju, gde su po prvi put korigovani koeficijenti sa obračunskim koeficijentima u osnovnom i srednjem obrazovanju, što dugi niz godina nije bio slučaj. Dakle blokade su nastale kao izraz političke volje interesnih grupa na univerzitetu, a i šire među opozicionim krugovima da se mimo izbora smeni demokratski izabrana vlast.
Došlo je do radikalne politizacije nastavno-obrazovnog procesa i ona je ostavila ozbiljne tragove na naše institucije, na motivaciju i nastavnika i učenika da se regularno školuju. Zbog toga ćemo sprečiti svaki pokušaj da se 2025. godini u smislu blokada i opstrukcije nastavnog procesa ponovi. Koristićemo administrativno- ekonomske mere, nećemo koristiti represiju, koristićemo medija kao sredstvo za ubeđivanje javnosti da je štetno blokirati obrazovne institucije. Istovremeno, sadašnja socijalna klima nije takva da će veliki broj profesora i studenata prihvati učešće u političkom avanturizmu bez jasnog ishoda , kakav su bile blokade fakulteta koje su trajale bezmalo godinu dana i pretile da dovedu u pitanje funkcionisanje školstva Srbije. Nadam se da će 2026. godina biti godina revitalizacije visokog obrazovanja u Srbiji, nakon što je krajem 2025. došlo do normalizacije prilika na univerzitetu.
Autor: S.M.
