Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon izjavio je da Srbija danas ima snažan glas, jasnu poruku i uverljiva dela koja tu poruku prate, ali i da se narativ o srpskom narodu snažno menja i to nabolje.
Kako je saopšteno iz Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, Gujon je naglasio da se tokom brojnih međunarodnih putovanja i susreta sa stranim novinarima i društvenim akterima uverio da ljudi širom sveta žele da čuju i drugu stranu priče o Srbiji.
- Nedavno sam boravio u Vašingtonu, gde sam učestvovao u jednom podkastu i sat vremena govorio na temu Srbije i Kosova i Metohije. Razgovarao sam i sa predstavnicima ’tinktenkova’ koji su integralni deo procesa razmatranja raznih pitanja i utiču na donošenje političkih odluka u Vašingtonu, a koji su bili jako zainteresovani da čuju nešto o Srbiji iz drugog ugla - rekao je on.
Gujon je ocenio da međunarodna javnost reaguje drugačije kada se Srbija predstavi kroz činjenice, kulturu, umetnost, humanitarni rad i istorijske veze.
- Većem samopouzdanju Srbije i promeni njenog imidža doprinelo je i to što je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo važne inicijative i projekte za očuvanje kulture sećanja - objasnio je direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.
Gujon je istakao da su predavanja, izložbe i kulturni programi širom sveta uspeli da predstave Srbiju kao zemlju snažnog identiteta i bogatog istorijskog nasleđa. On je naveo da se među aktivnostima koje je imala Kancelarija za kulturnu i javnu diplomatiju ističu izložba "Susreti sa poslednjim Srbima na Kosovu i Metohiji" fotografkinje Ketrin Kuper koja je održana u Parizu, učešće na Međunarodnom kongresu slavista sa više od 1.000 stručnjaka iz 45 zemalja, obeležavanje 100 godina proučavanja srbistike na Sorboni, ali i predstavljanje srpskog virtuelnog muzeja "Nasleđe Srbije" na Ekspo paviljonu u Osaki i podizanje spomenika srpskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu na Malti.
Dodao je da su na tim aktivnostima gosti bili postdiplomci sa Harvarda i mladi lideri iz Francuske, ali i da je predavanje o srpsko-mađarskim odnosima održano na Kolegijumu Matija Korvin u Budimpešti.
Gujon je napomenuo i da su vođeni razgovori sa 30 reditelja iz 12 zemalja o očuvanju nacionalne kinematografije.
On je podsetio da je zajedno sa svojim bratom pokrenuo humanitarnu organizaciju
Solidarnost za Kosovo i organizovao prvi humanitarni konvoj iz Francuske za Kosovo i Metohiju u vreme kada su mnogi verovali da je u pitanju štamparska greška jer je pomoć bila namenjena Srbima.
- Za 20 godina realizovano je 56 konvoja pomoći za KiM, obnovili smo 54 škole za đake na Kosovu i Metohiji, što je rezultat na koji su izuzetno ponosni. Renovirali smo sportske terene i obezbedili sportske rekvizite i opremu za decu koja sada mogu tamo da treniraju i bave se sportom. Podelili smo plastenike, izgradili samoodržive farme, renovirali medicinske ustanove, nabavili poljoprivrednu mehanizaciju, podelili stoku i živinu - rekao je on.
Gujon je naveo da još uvek pomaže ljudima na Kosovu i Metohiji preko svoje humanitarne organizacije, ali i da u zapadnim medijima često govori činjenice o Srbiji koje se često ne čuju, navodi se u saopštenju.
Autor: Jovana Nerić
