Stejt department saopštio je da od 21. januara pa do daljeg obustavlja obradu imigrantskih viza za 75 zemalja. Na tom spisku nema Srbije, ali su na njemu nama susedne zemlje koje prednjače u EU intergacijama, tj. zemlje koje su otvorile sve klastere - Crna Gora i Albanija! Osim njih, na spisku su i Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, ali "diktatorske, zle Srbije, iz koje svi beže jer je užas", kako blokaderi vole da kažu - nema!
Teret za fondove
Odlukom da do daljeg obustavi izradu imigrantskih viza, Stejt department pokušava da se obračuna sa podnosiocima zahteva za koje se smatra da bi verovatno "postali teret za javne fondove", a politikolog Vladimir Kljajić kaže za Kurir da je za srpski narod veliko priznanje to što nije na toj listi od 75 zemalja.
- Odluka Vašingtona temelji se na surovoj statistici o korišćenju socijalne pomoći, a to što Srbije nema na toj listi, najveće je priznanje našim vrednim sugrađanima! Amerikanci su analizirali podatke i videli da građani tih 75 zemalja dolaze u SAD prvenstveno da bi živeli na teret njihovog budžeta i socijalnih davanja. Srbija je izuzeta, jer naši građani nisu teret, već ljudi koji doprinose - objašnjava Kljajić.
On smatra da je nepostojanje Srbije na spisku direktan dokaz da je aktuelna vlast promenila imidž Srbije.
- To je direktan dokaz da je i ekonomska politika Aleksandra Vučića promenila imidž Srbije. Mi više nismo zemlja iz koje se beži da bi se prosilo, već država čiji se građani poštuju kao vredni i sposobni. Amerika ovom odlukom potvrđuje da Srbiju vidi kao ekonomski stabilnog i odgovornog partnera, čiji sistem funkcioniše i koji ne izvozi socijalne probleme - zaključio je Kljajić.
U objašnjenju odluke Stejt departmenta navodi se da je u novembru 2025. diplomatsko-konzularnim predstavništvima SAD širom sveta naloženo da primenjuju široke nove smernice za proveru u okviru takozvane odredbe o "javnom teretu" u imigracionom zakonu.
Smernice nalažu konzularnim službenicima da odbiju vize podnosiocima zahteva za koje se proceni da će se verovatno oslanjati na javne beneficije, uz razmatranje širokog spektra faktora, uključujući zdravstveno stanje, starost, znanje engleskog jezika, finansije, pa čak i potencijalnu potrebu za dugoročnom medicinskom negom. Čak i oni koji su u prošlosti koristili državnu novčanu pomoć ili bili institucionalizovani mogli bi biti odbijeni.
Različiti procenti
Predsednik SAD Donald Tramp obelodanio je listu koja sadrži procenat osoba iz različitih zemalja koje primaju socijalnu pomoć - u prvoj trećini liste je Priština sa čak 46 odsto korisnika, dok je Albanija negde na polovini liste sa 41,3 odsto. Tačno 37,6 odsto građana Crne Gori koristi socijalnu pomoć, Severne Makedonije 33 odsto, a BiH 32,4. Srba na ovoj listi nema jer, kako se može zapaziti, na njoj su se našle samo one zemlje čiji imigranti prelaze prag od 25,5 odsto korišćenja socijalnih programa, što znači da su zajednice koje retko koriste državne beneficije izostavljene iz prikaza.
Autor: A.A.
