Objava koju je na društvenoj mreži Iks objavio Milo Đukanović, nekadašnji predsednik Crne Gore i dugogodišnji, danas razvlašćeni gospodar političkog sistema te države, otvorila je više pitanja nego što je dala odgovora.
Đukanović se javno pohvalio da se, tokom proputovanja kroz Prištinu, sastao sa Aljbinom Kurtijem, koga je nazvao „premijerom“, i da mu je čestitao nedavnu izbornu pobedu. Prema sopstvenom navodu, u „prijateljskom razgovoru“ razmenjena su mišljenja o aktuelnim procesima na Zapadnom Balkanu i na globalnom planu, sa posebnim osvrtom na pitanja bezbednosti regiona.
Međutim, upravo takav sadržaj susreta otvara ključno pitanje - u kom svojstvu je Milo Đukanović razgovarao sa šefom privremene administracije u Prištini i čije je interese tom prilikom zastupao?
Na proputovanju kroz Prištinu kratko sam se sreo s premijerom @albinkurti, i čestitao mu nedavnu izbornu pobjedu.
— Milo Đukanović (@DjukanovicCG) 05. фебруар 2026.
U prijateljskom razgovoru razmijenili smo mišljenja o aktuelnim procesima na Zapadnom Balkanu, i na globalnom planu, s posebnim osvrtom na pitanja od značaja za… pic.twitter.com/E2evZ8odSA
Đukanović već godinama ne obavlja nijednu državnu funkciju. On nije predsednik Crne Gore, nije član vlade, niti ima bilo kakav formalni mandat u okviru aktuelne državne politike. Ipak, njegova objava ostavlja utisak da nastupa kao politički faktor sa međunarodnim legitimitetom, i to na izuzetno osetljivoj adresi, u razgovoru sa predstavnikom privremenih institucija u Prištini.
Dodatnu težinu ovom slučaju daje i činjenica da je na čelu crnogorske diplomatije danas Ervin Ibrahimović, dojučerašnji Đukanovićev koalicioni saveznik. Zato se logično nameće pitanje da li je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore bilo upoznato sa ovom „diplomatskom“ aktivnošću bivšeg šefa države i da li je ona na bilo koji način prijavljena ili koordinisana sa zvaničnim institucijama.
Ukoliko nije, postavlja se ozbiljan problem paralelne spoljne politike i privatne diplomatije čoveka koji je na izborima izgubio poverenje građana i formalnu vlast, ali očigledno ne i ambiciju da deluje kao faktor regionalnih odnosa.
Javnost u Crnoj Gori, ali i u regionu, s pravom očekuje odgovore da li Milo Đukanović samostalno gradi političke kanale u Prištini, ko mu je za to dao legitimitet i da li zvanična Podgorica prećutno toleriše ili podržava ovakve istupe?
U suprotnom, ostaje utisak da bivši vladar Crne Gore i dalje pokušava da nastupa kao neformalni predstavnik države koju više ne vodi - i to bez ikakve demokratske ili institucionalne kontrole.
