Srbija za odbranu i bezbednost mora da uloži najmanje jednu milijardu

U geopolitici nema praznog prostora, po uzoru na velike sile i Srbija mora da brani svoje interese snagom države i jasnom vojnom voljom

Postoje trenuci u istoriji kada države moraju da pokažu odlučnost. Tada politika prestaje da bude samo retorika i postaje stvar snage, strategije i vizije. Velike države, a Srbija to jeste, u tim trenucima ne oklevaju. One deluju. Zato je važno razumeti reči jednog od najiskusnijih američkih stručnjaka za Iran, bivšeg oficira CIA Džonija Genona: „Ako želimo da promenimo pristup režima donošenju odluka, moramo promeniti samu strukturu režima.“ To je rečenica koja otkriva kako razmišljaju ozbiljne državne sile. Kada procene da su ugroženi njihovi interesi, njihova bezbednost ili stabilnost saveznika, one deluju bez oklevanja. To nije pitanje ideologije. To je pitanje državničke odgovornosti i efikasnosti.

Zato Srbija mora pažljivo da posmatra šta se dešava u svetu. Ne da bi nekoga osuđivala, pogotive ne Runjiji i/ili Ameriku već da bi razumela kako funkcioniše politika moći. Prema podacima koje su ove nedelje izneli zvaničnici Pentagona pred američkim Kongresom, Sjedinjene Američke Države su za prvih šest dana vojne operacije potrošile približno šest milijardi dolara. Od toga je čak četiri milijarde dolara potrošeno na municiju, pre svega na rakete presretače za uništavanje iranskih raketa. Istovremeno, američke i izraelske snage izvele su oko 4.000 udara na ciljeve u Iranu, uključujući baze balističkih raketa, vojne štabove i pomorske objekte. I pored tako masovne kampanje, procene pokazuju da Iran i dalje poseduje približno polovinu svog raketnog arsenala i značajan broj dronova. To nam govori nešto važno, da savremeni ratovi su skupi, složeni i dugotrajni. Čak i najmoćnije države sveta moraju da ulože ogromne resurse da bi zaštitile svoje interese. Ali ta činjenica ne govori o slabosti. Ona govori o odlučnosti.

Predsednik Donald Tramp vratio je u američku politiku jednu staru i pomalo zaboravljenu ideju da država mora da brani svoje interese, svoje saveznike i svoju bezbednost. Amerika je velika sila i ona se tako ponaša. Ona štiti svoje energetske interese. Ona štiti svoje saveznike. Ona štiti svoju geopolitičku poziciju. I tu leži važna lekcija za Srbiju. Mi ne treba da kopiramo tuđe taktike. Ali moramo da naučimo jednu suštinsku stvar da ozbiljne države ozbiljno brane svoje interese. Iranska kriza ima posledice daleko izvan Bliskog istoka. Obustava isporuke gasa od strane Katara i zatvaranje Ormuskog moreuza ozbiljno su uzdrmali globalno energetsko tržište. Na azijskim tržištima cena gasa je skočila na 825 dolara po hiljadu kubnih metara. U takvoj situaciji, Azija je počela da kupuje sav tečni prirodni gas koji može da dođe do nje. Posledice su se odmah osetile u Evropi.

Prevoznici gasa počeli su da preusmeravaju isporuke sa evropskog na azijsko tržište, jer su cene i potražnja tamo mnogo veće. U međuvremenu, britanski Dejli telegraf podiže uzbunu da rezerve gasa u Velikoj Britaniji pale su na kritičan nivo i mogu da pokriju samo jedan i po do dva dana potrošnje. Ovo pokazuje koliko je savremeni svet osetljiv na poremećaje u snabdevanju energijom. Iza većine savremenih konflikata stoji jedno pitanje energija. Ko kontroliše energiju, kontroliše ekonomiju. Ko kontroliše ekonomiju, kontroliše politiku. Dok se svet bavi ratovima i energetskom krizom, u Evropi se dešavaju i neobični finansijski incidenti. Mađarske vlasti zadržale su u Budimpešti dva oklopna vozila ukrajinske državne banke Oščadbank koja su prevozila 40 miliona dolara, 35 miliona evra i oko 9 kilograma zlata. Vozila su transportovala novac između Rajfajzen banke u Austriji i Ukrajine. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Mađarsku za „državni terorizam i reketiranje“, a ministar Dmitro Sibiha izjavio je da su mađarske vlasti „uzele sedam ukrajinskih državljana za taoce“.

Mađarske vlasti, sa druge strane, pokrenule su istragu zbog sumnje na pranje novca. Ovaj slučaj pokazuje koliko su odnosi unutar Evrope postali napeti.

Sukob između Ukrajine i Mađarske sve je otvoreniji. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države odobrile su 30 dnevnu dozvolu za prodaju ruske nafte koja se već nalazi na moru i namenjena je Indiji. Ova odluka smanjuje pritisak na globalno tržište nafte i pokazuje da čak i u uslovima sankcija realna politika uvek pronalazi pragmatična rešenja. Svet nije crno bele boje, nikad nije ni bio. U geopolitici se interesi velikih sila ponekad sukobljavaju, ali ponekad i poklapaju.

Zato Srbija mora da vodi mudru i uravnoteženu politiku politiku koja razume i Ameriku i Rusiju, ali iznad svega brani srpske nacionalne interese. Savremeni ratovi sve više zavise od tehnologije. Ciljana ubistva postala su lakša zahvaljujući sistemima za praćenje i precizno navođenoj municiji. Kako upozorava Džoni Genon, takve metode mogu da eliminišu pojedine lidere i poremete strukturu neprijateljskih mreža, ali nose i rizike od stvaranja mučenika do radikalizacije sukoba. A najveća opasnost leži u jednoj činjenici da tehnologija koja se koristi danas biće sutra dostupna i protivnicima. Svet postepeno ulazi u eru u kojoj će napredna vojna tehnologija biti dostupna sve većem broju aktera. Sve ovo mora da bude lekcija za Srbiju. Zato je odluka Vlade Srbije da privremeno zabrani izvoz nafte i naftnih derivata važna i odgovorna mera. Cilj te odluke je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i naglog rasta cena u uslovima globalnih poremećaja.

To je primer državničkog razmišljanja. Ali Srbija mora da ide korak dalje. Srbija mora da ulaže u svoju bezbednost.

Ako Amerika može da potroši šest milijardi dolara za šest dana rata, onda Srbija mora da bude spremna da uloži najmanje jednu milijardu dolara u svoju odbranu i bezbednost. To nije trošak.To je investicija u opstanak države i nacije. Svet se vratio u epohu geopolitike. U geopolitici nema praznog prostora! Ako jedna država ne štiti svoje interese, neko drugi će odlučivati umesto nje. Zato Srbija mora da razmišlja kao država sila. To znači moćnu energetsku bezbednost, snažnu vojsku i dugoročnu strategiju. Predsednik Aleksandar Vučić vodi politiku stabilnosti i državničke odgovornosti, ali Srbija mora da nastavi da gradi svoju snagu i svoju nezavisnost. Ne za jedan izborni ciklus. Ne za jedan mandat. Već za narednih pedeset godina. Jer u svetu u kome se geopolitika vratila na velika vrata, opstaju samo države koje imaju snagu, viziju i volju da brane svoju budućnost. A Srbija mora biti jedna od njih.

Autor: Aleksandar Đurđev