Savetnik potpredsednika Vlade Srbije Ibro Ibrahimović, komentarišući političku krizu nastalu nakon što parlament tzv. Kosova nije uspeo da izabere predsednika, kao moguće opcije naveo je raspuštanje parlamenta, politički dogovor unutar trenutnog saziva ili produženu blokadu institucija:
-Kosovo i Metohija ponovo ulaze u period političke nestabilnosti. Institucije formalno postoje, ali politički sistem pokazuje sve slabosti kada izostane politički dogovor.
Kriza je izbila nakon što parlament u Prištini nije uspeo da izabere predsednika. Sednica je prekinuta jer nije bilo potrebnog kvoruma – na glasanje je došlo svega 66 poslanika, dok je za nastavak procedure bilo potrebno najmanje 80.
Opozicione albanske partije odbile su da učestvuju u izboru predsednika, tražeći kandidata koji bi imao širi politički konsenzus. Vladajuće Samoopredeljenje ostalo je pri svom kandidatu, čime je politički sukob među albanskim partijama prerastao u otvorenu institucionalnu blokadu.
Po isteku ustavnog roka predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani donela je dekret o raspuštanju skupštine i najavila nove parlamentarne izbore. Međutim, time kriza nije završena – ona je zapravo ušla u novu fazu.
Premijer Aljbin Kurti osporio je odluku o raspuštanju parlamenta pred Ustavnim sudom, tvrdeći da procedura izbora predsednika nije bila završena i da parlament ima pravo da nastavi postupak izbora.
Ustavni sud je potom doneo privremenu meru kojom je suspendovao dekret o raspuštanju skupštine i zabranio bilo kakve institucionalne korake dok ne donese konačnu odluku. Tako su institucije u Prištini praktično ušle u ustavni vakum: skupština je formalno raspuštena, ali izbori ne mogu da budu raspisani dok sud ne donese konačnu odluku.
Ovakva situacija pokazuje koliko je politički sistem u Prištini krhk kada izostane politički kompromis. Iako je Aljbin Kurti početkom godine započeo treći premijerski mandat, izbor predsednika razotkrio je duboku podelu među albanskim partijama i sve izraženiju političku izolaciju Samoopredeljenja u parlamentu.
U osnovi ove krize nalazi se i širi politički problem. Politika Aljbina Kurtija poslednjih godina počiva na modelu političke dominacije u kojem kompromis sa političkim protivnicima ima vrlo ograničen prostor. Takav pristup može kratkoročno da učvrsti političku poziciju vlasti i konsoliduje biračko telo, ali u političkom sistemu kakav postoji u Prištini često vodi ka suprotnom rezultatu – političkoj izolaciji i institucionalnim zastojima. Upravo zato današnja kriza nije samo spor oko jednog glasanja u parlamentu, već pokazatelj dubljih političkih podela koje sve teže pronalaze zajednički institucionalni okvir.
Za Kurtija izbor predsednika ima i širi politički značaj. U političkom sistemu u Prištini predsednik ima važnu ulogu u raspisivanju izbora, davanju mandata za formiranje vlade i predstavljanju institucija u međunarodnim odnosima. Zbog toga kontrola nad tim mestom predstavlja važan element političke stabilnosti svake vlade.
Opozicione partije tvrde da je upravo pokušaj političke dominacije dodatno suzio prostor za kompromis. Kada politički akteri ne uspevaju da pronađu minimum saglasnosti, institucionalni sistem lako ulazi u stanje blokade.
Posebno je osetljivo pitanje odnosa prema Srpskoj listi, koja predstavlja političku većinu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Bez učešća srpskih predstavnika teško je govoriti o stabilnom institucionalnom poretku u Prištini. Ipak, politički odnos prema toj činjenici često ostaje opterećen političkim kalkulacijama i međusobnim nepoverenjem.
Dok političke elite vode spor oko kontrole institucija, položaj srpske zajednice ostaje jedno od najosetljivijih pitanja na terenu. Zakon o strancima, administrativne mere koje se odnose na vozila, kao i pritisci na obrazovne i zdravstvene institucije koje rade u sistemu Srbije već mesecima izazivaju zabrinutost među Srbima na Kosovu i Metohiji.
Za mnoge porodice te institucije nisu samo administrativna pitanja već ključ opstanka zajednice. Škole, bolnice i univerziteti koji rade u sistemu Srbije predstavljaju osnov svakodnevnog života i institucionalni okvir u kojem srpska zajednica funkcioniše već decenijama.
U takvim okolnostima politička nestabilnost u Prištini ne ostaje samo unutrašnje pitanje. Svaka institucionalna kriza direktno utiče na bezbednost i svakodnevni život Srba na Kosovu i Metohiji, ali i na stabilnost čitavog regiona.
Zapadni Balkan je prostor u kojem političke tenzije retko ostaju lokalne. Krize u Prištini brzo se reflektuju na odnose Beograda i Prištine, ali i na širu političku dinamiku regiona. Svaka institucionalna blokada dodatno komplikuje dijalog koji već godinama pokušava da pronađe održiv okvir za stabilnost.
Međunarodna zajednica u ovim okolnostima uglavnom poziva na stabilnost institucija i nastavak političkog dijaloga. Evropska unija i Sjedinjene Države insistiraju na funkcionalnim institucijama u Prištini i nastavku pregovora sa Beogradom, ali reakcije najčešće ostaju u okvirima diplomatskih poruka.
U narednim nedeljama moguće su tri opcije.
Prva je da Ustavni sud potvrdi raspuštanje parlamenta, čime bi Priština ponovo ušla u izborni ciklus.
Druga mogućnost je politički dogovor unutar postojećeg parlamenta i pokušaj da se izabere predsednik kroz kompromis među albanskim partijama.
Treći scenario je produžena institucionalna blokada – stanje u kojem institucije formalno postoje, ali politički sistem ne uspeva da proizvede stabilnu vlast.
Kosovo i Metohija tako ponovo ulaze u period u kojem izbori više ne garantuju stabilnost, a političke institucije ne uspevaju da proizvedu kompromis koji bi obezbedio dugoročnu stabilnost.
Kada politički sistem dođe u stanje u kojem svaka odluka
Kosovo i Metohija ponovo ulaze u period političke nestabilnosti. Institucije formalno postoje, ali politički sistem pokazuje sve slabosti kada izostane politički dogovor.
Kriza je izbila nakon što parlament u Prištini nije uspeo da izabere predsednika. Sednica je prekinuta jer nije bilo potrebnog kvoruma – na glasanje je došlo svega 66 poslanika, dok je za nastavak procedure bilo potrebno najmanje 80.
Opozicione albanske partije odbile su da učestvuju u izboru predsednika, tražeći kandidata koji bi imao širi politički konsenzus. Vladajuće Samoopredeljenje ostalo je pri svom kandidatu, čime je politički sukob među albanskim partijama prerastao u otvorenu institucionalnu blokadu.
Po isteku ustavnog roka predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani donela je dekret o raspuštanju skupštine i najavila nove parlamentarne izbore. Međutim, time kriza nije završena – ona je zapravo ušla u novu fazu.
Premijer Aljbin Kurti osporio je odluku o raspuštanju parlamenta pred Ustavnim sudom, tvrdeći prestaje da bude samo pitanje vlasti u Prištini.
U takvim okolnostima posledice uvek najpre osećaju ljudi koji tamo žive. Za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji to znači još jedan period neizvesnosti, u kojem političke odluke često dolaze sporije od svakodnevnih problema sa kojima se suočavaju.
Zato stabilnost institucija na Kosovu i Metohiji nije samo pitanje političke ravnoteže u Prištini. Ona je pre svega pitanje bezbednosti, opstanka i normalnog života ljudi na terenu – a time i pitanje stabilnosti čitavog regiona.
U takvim okolnostima posledice uvek najpre osećaju ljudi koji tamo žive. Za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji to znači još jedan period neizvesnosti, u kojem političke odluke često dolaze sporije od svakodnevnih problema sa kojima se suočavaju.
Zato stabilnost institucija na Kosovu i Metohiji nije samo pitanje političke ravnoteže u Prištini. Ona je pre svega pitanje bezbednosti, opstanka i normalnog života ljudi na terenu – a time i pitanje stabilnosti čitavog regiona.
Autor: D.Bošković
