Izaslanik predsednika Republike i savetnik predsednika Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević ocenio je večeras da Pogrom nad Srbima u AP KiM koji se dogodio na današnji dan 2004. godine bio slom međunarodnog prava i dodao da je nemoguće graditi trajni mir među narodima na temeljima očigledne nepravde.
Vučević je na Komemorativnoj akademiji povodom Dana sećanja na Pogrom na AP Kosovu i Metohiji 2004. godine, koja je večeras održana u Narodnom pozorištu u Beogradu istakao da nas zlo i mržnja usmereni prema srpskom narodu, njegovim svetinjama i domovima obavezuje da dva sveta zadatka uvek budu ispred nas - da nikada ne zaboravimo i nikada ne dozvolimo da nam se desi isto.
"Da pamtimo i to da vlast u Beogradu tada nije prstom mrdnula da spreči Pogrom. Nemoć i potpuno beznađe. Da gradimo, obnavljamo, čuvamo i učvršćujemo naše državne temelje i temelje naše porodice kao najvažniju ćeliju u opstanku srpskog naroda kako na Kosovu i Metohiji, tako i svuda gde živimo. To je naš dug prema onima koji postradaše nevino na mučenom Kosovu i Metohiji", rekao je Vučević.
Ukazao je da su albanski ekstremisti za samo dva dana organizovanog nasilja marta 2004. godine, izvršili sistematsko, planirano i svirepo proganjanje srpskog civilnog stanovništva, staraca, žena i dece i dodao da nema reči koje bi tu mržnju i zatiranje mogle opisati.
Naveo je da je nemoguće tražiti od srpskog naroda da zaboravi spaljivanje crkava, na stotine zapaljenih kuća i potpuno razrušena naselja.
"Do danas živimo bez suđenja počiniocima, bez odgovornosti i bez istine. Mi smo dužni da onima koji su proterani jasno kažemo - niste i ne smete biti zaboravljeni. Dužni smo to sebi, njima, dužni smo to našoj istoriji", poručio je on.
Vučević je podsetio da su se tragični događaji odvili pred očima pripadnika KFOR-a i UNMIK-a i celog, kako kaže, takozvanog civilizovanog sveta, tragedija koju je taj svet izabrao da ne vidi i dodao da je to bila jedna sramota čovečanstva.
"U pogromu koji je učinjen nad srpskim narodom tog kobnog marta desilo se sve ono najgore za nas, sve ono što su ti koji su to sprovodili, pripremali, sanjali, spreman sam da kažem godinama, decenijama, možda i vekovima. Za to nema opravdanja", rekao je Vučević.
Kako je rekao, danas kada razmišljamo o 17. martu 2004. godine, obuzme nas užas zbog razmera bezumne mržnje, bestijalnog uništavanja i prizora ljudske patnje, zarad takve ideologije koja je, kako kaže, tada, kao i danas, želela da Srba na Kosovu i Metohiji nema.
"Meni je lično do danas ostala urezana scena iz Podujeva kada onaj bezumnik i bednik lomi krst hrama Srpske pravoslavne crkve. Mi Srbi nikada tu scenu ne treba da zaboravimo iz svog pamćenja i uvek treba da je vidimo pred sobom", rekao je on.
Govoreći o tragediji tih martovskih dana, podsetio da je u Prištini, gradu u kome je do dolaska Kfora živelo skoro 21.000 Srba, marta 2004. proterano toliko da ih je ostalo par desetina.
Takođe, naglasio je da je u napadima albanskih ekstremista zapaljena crkva Svetog Nikole, da u Obiliću nije ostao ni jedan Srbin, kao i da je ispred škole Sveti Sava u Kosovo polju ubijen Zlatibor Trajković.
Ukazao je i da su spaljene obe pravoslavne crkve, Sveti Nikola iz 19. veka i Sveta Katarina u obližnjem Bresju, kao i da je spaljena opštinska zgrada, škola, bolnica.
"U Prizrenu, u gradu u kome je živelo skoro 10.000 Srba, za jedan dan spaljeno je osam pravoslavnih crkava, među njima i Bogorodica Ljeviška, spaljen je i manastir Svetih Arhangela, a u podrumu Bogoslovije pronađeno je telo Dragana Nedeljkovića. U Kosovskoj Mitrovici, na Ibarskom mostu, u obračunu albanskih terorista sa Srbima i snagama Unmika, ubijeni su Borivoje Spasović i Jana Tučev“, rekao je Vučević.
Dodao je da se u Peći, Svinjarima, Čaglavici, u Gračanici, svuda mogao videti isti prizor - plamen, beg, ruševine.
Foto: Tanjug/vladimir šporčić
Prema njegovim rečima, ta divljaštva nisu počinili anonimni kriminalci, već organizovani, naoružani ljudi vođeni željom da zatru sve srpsko.
"Predstavnici Kfora u Gračanici otvorene su savetovali Srbe da se naoružaju i sami brane, jer, rečeno im je: 'Kfor nije u mogućnosti da im zaštiti živote'. Zamislimo taj trenutak, mirovne snage svetske zajednice priznaju pred tim istim ljudima, građanima, civilima, da ne mogu da ih zaštite", rekao je Vučević.
Kako je rekao, to nije priznanje nesposobnosti, već slom čitavog međunarodnog prava, ali i nauk za sve nas da cenimo i poštujemo slobode i sebe.
"Govorili su nam da je to jedinstven slučaj, mi smo upozoravali da nije jedinstven slučaj, već opasan pravni presedan i da otvaraju Pandorinu kutiju. Danas, prateći svetsku bezbednost u situaciju, jasno se vidi ko je bio u pravu. Srbija sve to zna i Srbija sve to pamti. A pamti i istoriju", poručio je Vučević.
Kako je istakao, dužni smo da govorimo o počinjenim zločinima nad Srbima pred međunarodnim forumima, kao i da insistiramo na primeni rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
"Dužni smo da svim diplomatskim i pravnim sredstvima tražimo da se Srbi bezbedno vrate u svoje domove i da im se garantuje život bez straha. Dužni smo da imena žrtava ne budu samo brojke u birokratskim izveštajima, nego imena naših molitvenika pred vaskrslim Gospodom", naveo je Vučević.
Prema njegovim rečima, kada se kaže "Kosovo je Srbija", to nije politička parola, već istorijska i pravna činjenica i naša moralna pozicija.
Vučević je istakao da to znači da ćemo se svim legalnim i diplomatskim sredstvima boriti za pravo naših sunarodnika i da nećemo odustati ni pod pritiskom ni pod ucenom u toj borbi.
"Bogorodica Ljeviška je obnovljena i meni to jasno govori da se srušeno može ponovo podići. Meni to govori da prognani mogu imati pravo na povratak, pod uslovom da pamtimo, a pamtimo i nećemo odustati. Pamtimo poimanje Kosova u opisu Slobodana Jovanovića, kao državotvorne ideje srpskog naroda. Pamtimo i misli vladike Nikolaja Velimirovića da je Kosovo Srbe učinilo velikim narodom, jer ih je vezalo nebom", rekao je Vučević.
Komemorativnoj akademiji povodom Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na AP Kosovu i Metohiji prisustvovali su predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije, patrijarh srpski Porfirije, potpredsednik Vlade Severne Makedonije Ivan Stoilković, predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, čelnici Srpske liste, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve (SPC) i drugih verskih zajednica, porodice i potomci stradalih u martovskom Pogromu, kao i predstavnici više boračkih Udruženja za negovanje tradicije oslobilačkih ratova u Srbiji.
Pre 22 godinu,17. i 18. marta 2004. godine u AP KiM dogodio se talas organizovanog terora, pogrom nad Srbima širom AP Kosovo i Metohija, u kome je ubijeno 16 Srba, stotine su povređene, a proterano više od 4.000.
Demolirano je ili uništeno više od 1.000 objekata, kuća, crkava, manastira, uključujući 18 spomenika kulture.
Erupcija nasilja Albanaca nad Srbima, dogodila se 17. i 18. marta 2004. godine, a te dane, najteže za Srbe posle masovnog izgona i terora 1999. godine, jedan zvaničnik KFOR-a opisao je kao "Kristalnu noć".
Autor: Pink.rs
