Uglješa Mrdić, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije, prethodnu godinu opisao kao veoma tešku i punu izazova, ali je istakao da je njegova borba za tužilaštvo i te kako vredela
- Ova je bila godina velike borbe. Godina velike borbe, a ja očekujem da ova godina bude godina velikih pobeda. A nema pobeda bez borbe, a nema borbe ako nema požrtvovanja. Šta god čovek radio u životu, mora da bude posvećen, mora da bude hrabar, mora da bude maksimalno vredan i mora određene stvari da rizikuje. I mora da bude borben. I onda dođe rezultat te borbe. I ako čovek padne, treba uvek jednom više da ustane. To je život. I onda posle takve borbe, i kada i Bog odradi što je do njega, a mi moramo da uradimo što je do nas, onda dođu i rezultati, dođu i nagrade. Sada šta je definicija nagrade? Za nekog je to pobeda, za nekog je to uspeh, a za nekog je to opšte dobro - naglasio je Mrdić kome je danas rođendan.
Politički neistomišljenici su ga nemilosrdno napadali, preispitujući njegovo obrazovanje, a išli su čak i do toga da su mu istraživali porodicu pet generacija unazad i obilazili grobove predaka.
- Razvlačili su me danima po novinama tokom štrajka i na kraju razvlačili su mi pet kolena porodice. Od pradede, dede, oca, majku, decu, mene, braću, sestre. Znači, oni su mi porodicu gađali od početka 20. veka, pa do današnjih dana. Do te mere, da su mi obilazili grobove, pradeda i đedova, i fotografisali grobove. Da bi se videlo, kome je na grobu, gde je, kad ko sahranjen i tako dalje, pa ne bi li pravili neke svoje konstrukcije, kako sam ja neka treća generacija Udbe u porodici. Udbe, a Udba nije postojala pre Drugog svetskog rata. Dakle, Udba nije postojala za vreme Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, ne postoji ni dan danas - rekao je Mrdić za Pink.
Foto: TV Pink Printscreen
Povodom optužbi opozicionih medija da nije dovoljno obrazovan, poslanik ističe da se zapravo čitavog života usavršava i da upravo završava još jedne doktorske studije.
- Što se tiče obrazovanja, na kraju su sami sebe demantovali. Prvo su govorili da nisam obrazovan, pa su onda govorili da sam obrazovan, ali ne znaju gde sam se obrazovao, koji fakulte sam završio. Onda su rekli, znamo za ovo, ne znamo za ono. Evo sada, poslednje informacija što su oni plasirali, pogledajte, on je dugo studirao, pazite, pa onda napad, on je neprekidno stanalo nešto studirao. On i dan danas nešto studira. Tako je, završavam druge doktorske studije. Tako je, ja neprekidno studiram o 19. godine i stanalo učim i radim na sebi, zato sam i naslagao toliko diploma - izjavio je on.
Govoreći o sastanku sa Venecijanskom komisijom povodom predloženog seta pravosudnih zakona, napominje da se odlično pripremio i da je prisutnima dostavio svu potrebnu dokumentaciju, uz očekivanje da će dobiti pozitivno mišljenje.
- Ja sam juče sa predsednicom Skupštine Anom Brnabići, predsednikom poslaničke grupe SNS-a Milenkom Jovanovim, bio na sastanku s Venecijanskom komisijom. Po meni jako dobar sastanak. Mogu samo da kažem da sam na tom sastanku imao spreman odgovor na svako njihovo pitanje. I dobio sam i pohvalu od mojih kolega i predpostavljenih u stranci da sam se spremio kao najbolji student na ispitu. Na svako pitanje Venecijanske komisije imao sam jasan odgovor i dostavio sam im analizu i na srpskom i na engleskom jeziku svih mogućih potencijalnih nedoumica i odgovore na svako njihovo pitanje sa sve dokazima da je ovaj set pravosudnih zakona za efikasnost pravosudja po preporukama Venecijanske komisije - istakao je Mrdić.
Foto: TV Pink Printscreen
Osnovna ideja ovih zakonskih izmena, koje su najviše iznervirale njegove protivnike, jeste da se ograniči dosadašnja samovolja kojom je vrhovna tužiteljka samostalno premeštala tužioce, kažnjavala ih ili nagrađivala.
- Ovi unutrašnji neprijatelji, Srbije, ovi blokaderi, sa svojim ljudima u tužilaštvu i sudstvu, su navikli da sprovode jednoumlje, ne demokratiju, da se jedna glava pita za sve u tužilaštvu, Zagorka Dolovac. E sad, Venecijanska komisija je pred 4 godine nama preporučila, a nismo još poslušali, da ne može vrhovni tužilac biti član Visokog saveta tužilaštva. Zagorka Dolovac je kukala, molila, lobirala da bi bila u tom telu. Onda su ovi iz Evrope rekli, dobro, ajde, neka bude. Ali nisu oni pretpostavljali, da će ona ne samo biti član VST, nego da će da radi u VST i u Vrhovnom tužilaštvu šta god hoće. Da ne saziva ni sastanke i da postavlja i upućuje tužioce - rekao je Mrdić i dodao:
E sad, šta je ono što je njih iznerviralo? Nih su najviše pogodila dva zakona koja sam predložio. Zakon o Visokom javnom tužilaštvu i zakon o Visokom savetu tužilaštva. Šta je najvažnije u tim zakonima? Ne može više Zagorka Dolovac kao vrhovni tužilac da sama odlučuje o upućivanju određenih tužilaca. Da ona sad donese odluku da će jedan tužilac negde biti upućen. Šta su oni radili? Oni su svoje ljude, lojalne, ideš u JTOK za dva i po puta veću platu, a ti za kaznu ideš tamo. Koje doneo odluku. vrhovni tužilac? To nema nigde u Evropi. To je protivno svim preporukam Venecijanske komisije Evropske unje. A šta sam ja ovim zakonom postigao? Da o tome odlučuje Visoki savet tužilaštva. 11 ljudi... Umesto njednog. I gde jedan od 11, vrhovni tužilac, ministar pravde, 5 predstavnika tužilaštava, izabranih, tako što su oni glasali, i 4 istaknuta pravnika - rekao je Mrdić.
Foto: TV Pink Printscreen
Umesto da o prigovorima na rad tužilaca odlučuje komisija kojom je upravljala Dolovac, sada se uvodi evropski model prema kom će o radu tužioca odlučivati njegov direktni pretpostavljeni.
- Sada imamo hijerarhijski način funkcionisanja tužilaštva. To znači o radu osnovnog tužilaštva prigovor raspravlja o tome njegov pretpostavljeni viši tužilac. O višem tužiocu apelacioni tužilac, o apelacionom tužiocu vrhovno tužilaštvo. Na taj način kontrolni mehanizmi su jači, bolji, a samostalnost tužilaštva je veća - dodao je Mrdić.
Kada je reč o zamerkama zbog izostanka javne rasprave, on objašnjava da ona po proceduri nije obavezna ukoliko zakon predlaže narodni poslanik, te ukazuje na dvostruke aršine svojih političkih protivnika.
- Mogla je da bude javna rasprava, ali kad narodni poslanik predloži set zakona nismo obavezni da imamo javnu raspravu. Ovi iz opozicije su od početka saziva podneli 34 zakona. Ni za jedan nisu tražili javnu raspravu. A ispalo za moj set pravosudnih zakona mora javna rasprava - rekao je Mrdić.
